Струја и за Србе и за Албанце

Штрпци – Срби у Ранилугу, Врбовцу, Штрпцима, Ропотову и још десетак зона јужно од Ибра, ускоро више не би морали да седе у мраку. Потребно је само да Унмик ових дана прихвати предлог српске владе која је спремна да донира струју за јужну српску покрајину, чиме би рестрикције за српски живаљ постале само ружна прошлост.

Управо је то, у току посете КиМ, Србима обећао Александар Поповић, министар рударства и енергетике, најављујући им да би и Национални парк „Брезовица” овај проблем ускоро могао да реши. И то тако што би се кренуло у изградњу мини хидроцентрале која би годишње производила око 12,5 милиона киловат- сати струје. То је довољно, каже Поповић, да се покрију потребе за струјом у тренутку највеће потрошње.

Донација у струји, о којој се још преговара са Унмиком, решила би питање рестрикција за око 12.500 српског и неалбанског становништва које, већ годинама, по више сати дневно нема струје. Испорука би се вршила условно, што подразумева давање гаранције Унмика да ће се српским домаћинствима омогућити исти третман као и потрошачима који 24 сата имају електричну енергију. У садашњим условима струја би се испоручивала по процени Електропривреде Србије, с тим што потребна количина електричне енергије мора да се увезе. Према процењеној цени од око 80 евра по мегавату, Србију би ова донација стајала око 1,9 милиона евра месечно, што је до краја априла сума од око 7,8 милиона евра.  

Биљана Насковић, наставница у основној школи у Ранилугу и студент треће године енглеског језика, охрабрена је Поповићевим речима. Не памти када је то било последњи пут. Сада домаћинства имају тек по два сата струје дневно, а по пет су у мраку.

Проблем је, међутим, што када струја и дође – цело село похита да ухвати то мало „енергије”. Тада мрежа најчешће пуца.

Срби у Ранилугу не избегавају да плаћају струју, тврди и Јосиф Ценић, професор руског језика. Само да је има довољно. Уколико се постигне договор са Унмиком, који и кочи целу ствар око помоћи коју упућује српска влада, Срби би на овим просторима решили пола муке. Ни околна албанска села немају струје онда када сијалице не светле у српским кућама.

„У истој смо ситуацији. Па ако Унмик не жели ни Албанцима да помогне, онда ни ми немамо шта да очекујемо”, каже он.

Мештане Ранилуга радује што је током ове посете отворено и истурено одељење Филозофског факултета за српски и енглески језик, где ће убудуће учити студенти прве и друге године, који су до сада семестре уписивали у оближњој основној школи, у веома скученом простору. Проблем је, међутим, за студенте виших година, који ће и даље морати да путују до Косовске Митровице, што није увек безбедно.

Поповић је охрабрио српске домаћине на КиМ да се на њих не заборавља, подсетивши их да се из Националног инвестиционог плана редовно издвајају средства за нова улагања. И током ове посете започети су радови на градњи обданишта у општини Косовска Каменица, а у плану је изградња вртића у Врбовцу код Витине.

Улагања очекује и оно мало преосталих српских домаћина на Брезовици. Кажу да живе од викенда до викенда, када Срби из околине долазе на скијање. Преко недеље су ту махом Албанци.

Некадашњи понос Брезовице, хотел „Молика”, чека новог газду. Запослени у хотелу су управо овај долазак српске делегације искористили да се распитају за своју судбину. Обећано им је да ће се урадити све како би се Национални парк очувао, а нови газда – ма ко то буде био – треба да учини све да једна од најдужих и највиших стаза у бившој Југославији поново врви од скијаша.