Неукус, слобода изражавања или уметност

Иако звучи као неукусна политичка шала, тек, у Лондону ће од 5. фебруара до 2. марта бити постављен нови позоришни комад под називом „Смрт Маргарет Тачер”. Провокативну представу написао је Том Грин са циљем да истражи разлоге због којих је мишљење јавности о 83-годишњој бившој британској премијерки Маргарет Тачер и даље подељено, иако је одавно отишла са власти. Централно питање драме је, како преноси „Observer”, какав ће траг у Британији остати иза бивше председнице владе када буде умрла.

Гринов комад биће постављен у Кортјард театру, на северу Лондона, а међу ликовима су један малолетник који пешке путује са севера Енглеске да би пљунуо на гроб некадашње британске премијерке, и телевизијски водитељ који у томе што ће први саопштити вест о њеној смрти, види животну шансу да се прослави.

Продуцент представе новинарима је изјавио да је екипа првобитно била забринута због самог назива комада, јер су са неколико страна добијали предлоге да је прикладније представу назвати „Живот Маргарет Тачер”, у којој би било речи о њеној политичкој улози, владавини од 1979. до 1990, заласку каријере, па природним следом, и крају живота. Но, продуценти су, ипак, одлучили да задрже стари назив, сматрајући да ће овом њиховом представом смрт Тачерове бити стављена у ред догађаја као што су испраћај Кенедија или принцезе Дајане.

– Она изазива такву емоцију. Којем год пријатељу да сам рекао да радимо ову представу, морао сам да седим сатима и увек слушам ватрене аргументе за њу или против ње, испричао је продуцент.

Писца Тома Грина на драмску радњу инспирисала је септембарска посета „гвоздене лејди” Даунинг стриту 10, где ју је на чај позвао актуелни лабуристички шеф владе Гордон Браун. Ево и Гринове изјаве:

„Имам 37 година и вероватно сам тачеровско дете. Ако нисте њен присталица, мислићете да је она чудовиште, али се изгледа и то променило. Снажна осећања коју изазива њена појава саставни су део њеног статуса иконе”, рекао је аутор комада, уз закључак да није писао полемички комад, и да га чак не би дефинисао ни као антитачеровски.