Вечито пиће брзо се квари

Продаја вина у тетрапаку и пластичним флашама, уколико се обистине најаве Министарства пољопривреде, убрзо ће постати прошлост. Нижа цена и већа паковања омилила су вино у овој амбалажи нашим потрошачима, који су увек танких новчаника, али многи примећују да „вечито пиће” у пластици и картону брзо ускисне и изгуби укус.

То потврђују и стручњаци. Није шкодљиво по здравље али квалитет вина у таквим паковањима, оцењују у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде, веома је низак.

– Скандалозно је вино продавати у тетрапаку и пластичним боцама. Квалитет овог пића најбоље чува стакло и зато ће правилницима на којима радимо бити прописано да се вино може продавати само у таквој амбалажи. Вина из картона нису опасна по здравље, али сваки познавалац може по укусу да примети све недостатке – објашњава Светлана Нол, начелница Одељења пољопривредне инспекције за алкохол, алкохолна и безалкохолна пића.

Могуће је очувати укус вина и у пластици и у картону, али је за то неопходан поступак паковања којег се већина српских произвођача често не придржава, каже Слободан Јовић, професор Пољопривредног факултета.

– Вино не би требало уливати у картон ако се у паковање не дода инертан гас. Без њега вино оксидира – рекао је професор Јовић.

Осим што му прете састав амбалаже и начин паковања, укус вина кваре и обични пивски, крунски затварачи. Произвођачи углавном не проверавају квалитет чепова него користе најјефтиније које им понуде и не мењају добављача сем ако се много потрошача не пожали да је вино у боцама које су њима запушене укисло или примило пластичан укус – објашњава Јовић. Зато ће нови правилници забранити и крунске чепове.

– Боце квалитетног вина са географским пореклом мораће да буду затворена плутаним чепом а сва остала навојним затварачима који имају добру подлогу и боље чувају течност – објашњава Светлана Нол.

Мада избор јефтине амбалаже значи да је вино и пре паковања било слабог квалитета, винопије ипак не би требало да брину. Састав око пет одсто узорака, према последњим проверама, не одговара карактеристикама наведеним на етикетама на боцама, док око три одсто узорака није било адекватно декларисано. Пољопривредни инспектори свакодневно контролишу винарије, велепродају, малопродају, кафане, услужне радње и пијаце. На тржницама је продаја овог алкохолног пића забрањена, годишње се провери 1.000 винарија а обави се и 600 контрола квалитета вина у промету.

-----------------------------------------------------------

Пластичне боце добро се продају

Да се вино у пластичним боцама одлично продаје, потврђују и трговци. – Највише се продају „банатски ризлинг” и слична јефтина вина у литарским боцама. Ипак, више се траже вина у пластичним паковањима од по два или пет литара, јер су знатно јефтинија. Процентуално, вина у пластичним боцама продамо више него сва друга – објашњава Милена Радуловић из трговинског предузећа „Јабука”.

Зашто је тако, најбоље „говоре” цене. Пластичну боцу од два литра белог вина „смедеревка” могуће је пазарити и за мање од 250 динара, а ко жели да за „мале паре” намири госте на слави, за свега 500 динара у појединим супермаркетима може да купи балон од пет литара вина.

Свега неколико метара даље, на суседним рафовима, онима са дубљим џепом трговци нуде и вино „совињон бланк”. Флаша од 0,75 литара овог пића кошта више од 1.000 динара.

-----------------------------------------------------------

Стоно вино без порекла

На већини боца јефтинијих вина које наши суграђани углавном купују, стоји натпис „стоно”, али мало је потрошача који знају шта тај натпис заправо значи.

– Стоно вино је вино без географског порекла. Нема утврђеног географског подручја са којег потиче, па тако произвођач може да меша грожђе из Суботице са оним из Врања – кажу у Министарству пољопривреде.

С. Д. – В. В.