Večito piće brzo se kvari

Prodaja vina u tetrapaku i plastičnim flašama, ukoliko se obistine najave Ministarstva poljoprivrede, ubrzo će postati prošlost. Niža cena i veća pakovanja omilila su vino u ovoj ambalaži našim potrošačima, koji su uvek tankih novčanika, ali mnogi primećuju da „večito piće” u plastici i kartonu brzo uskisne i izgubi ukus.

To potvrđuju i stručnjaci. Nije škodljivo po zdravlje ali kvalitet vina u takvim pakovanjima, ocenjuju u Generalnom inspektoratu Ministarstva poljoprivrede, veoma je nizak.

– Skandalozno je vino prodavati u tetrapaku i plastičnim bocama. Kvalitet ovog pića najbolje čuva staklo i zato će pravilnicima na kojima radimo biti propisano da se vino može prodavati samo u takvoj ambalaži. Vina iz kartona nisu opasna po zdravlje, ali svaki poznavalac može po ukusu da primeti sve nedostatke – objašnjava Svetlana Nol, načelnica Odeljenja poljoprivredne inspekcije za alkohol, alkoholna i bezalkoholna pića.

Moguće je očuvati ukus vina i u plastici i u kartonu, ali je za to neophodan postupak pakovanja kojeg se većina srpskih proizvođača često ne pridržava, kaže Slobodan Jović, profesor Poljoprivrednog fakulteta.

– Vino ne bi trebalo ulivati u karton ako se u pakovanje ne doda inertan gas. Bez njega vino oksidira – rekao je profesor Jović.

Osim što mu prete sastav ambalaže i način pakovanja, ukus vina kvare i obični pivski, krunski zatvarači. Proizvođači uglavnom ne proveravaju kvalitet čepova nego koriste najjeftinije koje im ponude i ne menjaju dobavljača sem ako se mnogo potrošača ne požali da je vino u bocama koje su njima zapušene ukislo ili primilo plastičan ukus – objašnjava Jović. Zato će novi pravilnici zabraniti i krunske čepove.

– Boce kvalitetnog vina sa geografskim poreklom moraće da budu zatvorena plutanim čepom a sva ostala navojnim zatvaračima koji imaju dobru podlogu i bolje čuvaju tečnost – objašnjava Svetlana Nol.

Mada izbor jeftine ambalaže znači da je vino i pre pakovanja bilo slabog kvaliteta, vinopije ipak ne bi trebalo da brinu. Sastav oko pet odsto uzoraka, prema poslednjim proverama, ne odgovara karakteristikama navedenim na etiketama na bocama, dok oko tri odsto uzoraka nije bilo adekvatno deklarisano. Poljoprivredni inspektori svakodnevno kontrolišu vinarije, veleprodaju, maloprodaju, kafane, uslužne radnje i pijace. Na tržnicama je prodaja ovog alkoholnog pića zabranjena, godišnje se proveri 1.000 vinarija a obavi se i 600 kontrola kvaliteta vina u prometu.

-----------------------------------------------------------

Plastične boce dobro se prodaju

Da se vino u plastičnim bocama odlično prodaje, potvrđuju i trgovci. – Najviše se prodaju „banatski rizling” i slična jeftina vina u litarskim bocama. Ipak, više se traže vina u plastičnim pakovanjima od po dva ili pet litara, jer su znatno jeftinija. Procentualno, vina u plastičnim bocama prodamo više nego sva druga – objašnjava Milena Radulović iz trgovinskog preduzeća „Jabuka”.

Zašto je tako, najbolje „govore” cene. Plastičnu bocu od dva litra belog vina „smederevka” moguće je pazariti i za manje od 250 dinara, a ko želi da za „male pare” namiri goste na slavi, za svega 500 dinara u pojedinim supermarketima može da kupi balon od pet litara vina.

Svega nekoliko metara dalje, na susednim rafovima, onima sa dubljim džepom trgovci nude i vino „sovinjon blank”. Flaša od 0,75 litara ovog pića košta više od 1.000 dinara.

-----------------------------------------------------------

Stono vino bez porekla

Na većini boca jeftinijih vina koje naši sugrađani uglavnom kupuju, stoji natpis „stono”, ali malo je potrošača koji znaju šta taj natpis zapravo znači.

– Stono vino je vino bez geografskog porekla. Nema utvrđenog geografskog područja sa kojeg potiče, pa tako proizvođač može da meša grožđe iz Subotice sa onim iz Vranja – kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

S. D. – V. V.