Руски кредит чека договор

Русија би требало да одобри 200 милиона долара за подршку српском буџету у 2010. години. О зајму са каматном стопом од 3,57 одсто годишње договорили су се протекле недеље представници министарстава двe земљe. О роковима отплате, грејс-периоду и осталим детаљима тог кредитног аранжмана шеф наше делегације и помоћник министра финансија Зоран Ћировић није хтео да се изјашњава.

– Не бих о томе говорио пре него што потпишемо уговор – био је изричит шеф српске преговарачке делегације.

Осим буџетске помоћи, том приликом је, каже, разговарано и о преосталих 800 милиона долара позајмице, најављене приликом посете председника Дмитрија Медведева 20. октобра Београду.

– Други део кредита намењен је за пројекте на железничкој инфраструктури. Представници Министарства за инфраструктуру и Саобраћајног института ЦИП су са колегама из Русије разговарали о техничким детаљима. Прегледали су пројекте и спецификације трошкова. У том делу нисам учествовао, јер финансијски део још није дошао на ред – каже Ћировић.

Упитан да ли су руски преговарачи тражили да њихове компаније граде инфраструктуру, помоћник министра финансија каже да они свакако гледају комерцијални интерес у овом послу.

Милутин Игњатовић, директор Саобраћајног института ЦИП, био је конкретнији. По његовим речима, руски преговарачи траже учешће у изградњи и пројектовању.

На листи за финансирање нашао се, пре свега, београдски железнички чвор. Тај пројекат обухвата завршетак главне железничке станице „Прокоп”, техничко-путничке станице у Кијеву и Земуну, као и робнотеретне станице у Макишу. Други пројекат који би требало да буде финансиран тим новцем јесте пруга Ваљево–Лозница. Постоји могућност и да део новца из руског кредита буде усмерен у модернизацију и електрификацију пруге Ниш–Димитровград.

– За београдски железнички чвор имамо само готов пројекат за станицу Београд – центар, односно„ Прокоп”. Већи део тек треба да се уради. Будући да су пројекти рађени у време бивше Југославије, они морају да претрпе одређене преправке и да се прилагоде садашњим потребама наше земље – наводи Игњатовић.

Ова пројектантска кућа је такође урадила главни пројекат за део пруге Ваљево–Лозница, а за преосталих тридесетак километара посао им тек предстоји.

Кредит од милијарду долара је најављен приликом посете руског председника Дмитрија Медведева српској престоници, после састанка са председником Борисом Тадићем. Тада је речено да је на политичком нивоу договорена међудржавна позајмица. Руска страна је била заинтересована да сагради једну линију београдског метроа по систему кључ у руке, али се од тога одустало, јер је њихов услов био завршен пројекат. На прву рунду преговора, српска делегација је у Москву отпутовала са пројектима завршетка железничког чвора, обилазнице око Београда, аутопута Београд – Чачак, електрификације пруге Ниш – Димитровград и завршетак пруге Ваљево – Лозница.

Нешто касније, делегација Србије била је на дводневним преговорима у Москви. Јавности је саопштено да је било речи само о кредиту за покривање буџетског дефицита и да ће преговори бити настављени.

Прошлонедељни преговори у Београду су резултирали договором о позајмици за покривање буџетског дефицита. У наредној рунди остаје да се види за које инфраструктурне пројекте би руска страна одобрила додатних 800 милиона долара зајма, с обзиром на то да је првобитни услов био да постоје завршени пројекти. Како каже шеф српске делегације, о термину и месту следећег састанка нису се договорили.