Ruski kredit čeka dogovor

Rusija bi trebalo da odobri 200 miliona dolara za podršku srpskom budžetu u 2010. godini. O zajmu sa kamatnom stopom od 3,57 odsto godišnje dogovorili su se protekle nedelje predstavnici ministarstava dve zemlje. O rokovima otplate, grejs-periodu i ostalim detaljima tog kreditnog aranžmana šef naše delegacije i pomoćnik ministra finansija Zoran Ćirović nije hteo da se izjašnjava.

– Ne bih o tome govorio pre nego što potpišemo ugovor – bio je izričit šef srpske pregovaračke delegacije.

Osim budžetske pomoći, tom prilikom je, kaže, razgovarano i o preostalih 800 miliona dolara pozajmice, najavljene prilikom posete predsednika Dmitrija Medvedeva 20. oktobra Beogradu.

– Drugi deo kredita namenjen je za projekte na železničkoj infrastrukturi. Predstavnici Ministarstva za infrastrukturu i Saobraćajnog instituta CIP su sa kolegama iz Rusije razgovarali o tehničkim detaljima. Pregledali su projekte i specifikacije troškova. U tom delu nisam učestvovao, jer finansijski deo još nije došao na red – kaže Ćirović.

Upitan da li su ruski pregovarači tražili da njihove kompanije grade infrastrukturu, pomoćnik ministra finansija kaže da oni svakako gledaju komercijalni interes u ovom poslu.

Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, bio je konkretniji. Po njegovim rečima, ruski pregovarači traže učešće u izgradnji i projektovanju.

Na listi za finansiranje našao se, pre svega, beogradski železnički čvor. Taj projekat obuhvata završetak glavne železničke stanice „Prokop”, tehničko-putničke stanice u Kijevu i Zemunu, kao i robnoteretne stanice u Makišu. Drugi projekat koji bi trebalo da bude finansiran tim novcem jeste pruga Valjevo–Loznica. Postoji mogućnost i da deo novca iz ruskog kredita bude usmeren u modernizaciju i elektrifikaciju pruge Niš–Dimitrovgrad.

– Za beogradski železnički čvor imamo samo gotov projekat za stanicu Beograd – centar, odnosno„ Prokop”. Veći deo tek treba da se uradi. Budući da su projekti rađeni u vreme bivše Jugoslavije, oni moraju da pretrpe određene prepravke i da se prilagode sadašnjim potrebama naše zemlje – navodi Ignjatović.

Ova projektantska kuća je takođe uradila glavni projekat za deo pruge Valjevo–Loznica, a za preostalih tridesetak kilometara posao im tek predstoji.

Kredit od milijardu dolara je najavljen prilikom posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva srpskoj prestonici, posle sastanka sa predsednikom Borisom Tadićem. Tada je rečeno da je na političkom nivou dogovorena međudržavna pozajmica. Ruska strana je bila zainteresovana da sagradi jednu liniju beogradskog metroa po sistemu ključ u ruke, ali se od toga odustalo, jer je njihov uslov bio završen projekat. Na prvu rundu pregovora, srpska delegacija je u Moskvu otputovala sa projektima završetka železničkog čvora, obilaznice oko Beograda, autoputa Beograd – Čačak, elektrifikacije pruge Niš – Dimitrovgrad i završetak pruge Valjevo – Loznica.

Nešto kasnije, delegacija Srbije bila je na dvodnevnim pregovorima u Moskvi. Javnosti je saopšteno da je bilo reči samo o kreditu za pokrivanje budžetskog deficita i da će pregovori biti nastavljeni.

Prošlonedeljni pregovori u Beogradu su rezultirali dogovorom o pozajmici za pokrivanje budžetskog deficita. U narednoj rundi ostaje da se vidi za koje infrastrukturne projekte bi ruska strana odobrila dodatnih 800 miliona dolara zajma, s obzirom na to da je prvobitni uslov bio da postoje završeni projekti. Kako kaže šef srpske delegacije, o terminu i mestu sledećeg sastanka nisu se dogovorili.