Капитал струји рекама

Прокупље – У наредних од три до пет година, највећи капитал неће имати ни власници банака, ни фабрика, већ они који поседују природне ресурсе. А то ће, у складу са новом законском регулативом у тој области, бити локалне самоуправе, које тада више неће морати да ишчекују да им се удели из републичког буџета, један је од основних закључака саветовања о методологији градње малих хидроцентрала на југу Србије, одржаног у Прокупљу.

Говорећи на скупу, проф. др Јордан Алексић је истакао да Србија само на рекама може да произведе више од 17.000 гигавата електричне енергије, а тренутно се на тај начин добија свега 1.000 гигавата. Изградња великих хидроцентрала је скупа и спора, па је тешко наћи инвеститоре. Примера ради, хидроцентралу „Селова“ у Топлици и „Брестовац“ код Бојника држава гради већ више од две деценије. Због тога је неопходно да се што пре приступи одређивању локација и изради елабората за подизање на десетине мини-хидроцентрала на југу Србије, закључује професор Алексић. Како је у дискусији напоменуто, овај процес мора да прати ажурније администрирање, јер се на поједине дозволе сада чека и по три године.

Шест општина са југа Србије већ је потписало протокол о сарадњи са фирмом „Енерџи консалтинг енд инжењеринг“ и Научноистраживачким центром Факултета за примењену екологију „Футура“. Према речима инжењера Петра Јуреше, проучени су сви сливови река, испитани водни ресурси и одређена погодна места за изградњу мини-хидроцентрала: сада предстоји израда конкретних пројеката, који морају бити усклађени са будућим просторним планом Србије.

У сливу реке Топлице планирана је изградња седам малих хидроелектрана, које би производиле до један мегават електричне енергије. Оне би биле подигнуте код Селове, Куршумлије, Пепељевца, Плочника, Белољина, Магова и Судимња.

Проф. др Милан Радуновић је нагласио да у Европи локалне самоуправе готово у потпуности располажу приходима од својих природних ресурса: држави припада свега од пет до осам одсто. Ако би само 10 одсто прихода остварених продајом струје из малих хидроелектрана остајало општинама на југу Србије, оне би изашле из круга сиромашних комуна. Према Радуновићевим речима, са надлежнима у општинама Босилеград и Бабушница већ су у контакту инвеститори који су спремни да уложе и више десетина милиона евра у мале хидроцентрале.