И пензионери, и деца, и унуци

Данас се пензионери, који су изградили све што имамо, третирају као терет, а оно што добијају као пензију сведено је на социјалну помоћ државе која је претходно уништила становништво. Као председник ЛДП, човек који има 38 година, троје деце, родитеље пензионере, а води странку која има обавезе према будућности тражим подршку за нову политику пензија, не против пензионера, него баш међу њима.

Дотација из буџета за пензије је 2.000 пута већа од износа који трошимо за усавршавање студената у иностранству. Друштво у којем 15 одсто друштвеног производа, свега што се у земљи произведе у једној години, иде на субвенцију Пензијском фонду, који су неодговорни политичари уништили, нема право да очекује да ће живети боље у будућности. Таква политика ће за неколико година уништити сваку групу у друштву, а најпре саме пензионере, које обмањују они који се представљају као њихови заштитници, наплаћујући тиме место у владајућој коалицији или неодговорној опозицији.

Не можемо више да варамо једни друге, а власт то управо чини. Нас континуитет погрешне политике не обавезује. Зато је баш ЛДП предложио амандман за који мислимо да је поштен – да се пензије пензионерима смање по један одсто за сваку годину која им недостаје до пуног радног стажа. То се односи само на оне који су у старосној пензији, а нису радили пун радни век. Не могу да будем демагог па да жмурим пред чињеницом да је само 19 одсто пензионера испунило пуни услов за пензију. И окрутно би било рећи да је преосталих 80 одсто криво за то. Много њих је отишло у пензију, јер је то била политичка мера током деведесетих година.

Не ради се овде о нашој жељи да смањимо пензије пензионерима који имају 13.000 динара пензије, а пола милиона их је таквих, него о свести да ће за годину дана све пензије бити још мање, а број оних који пензије траже још већи. То је суштина амандмана који смо поднели.

Многи од оних који данас оптужују ЛДП да жели да уништи пензионере деценијама су били у власти или су водили пензионе фондове, расипали оно што су милиони људи стварали и плаћали очекујући сигурну старост. Они су омогућили злоупотребе, потрошили фондове кроз намерну инфлацију, бесмислене ратове и подршку погрешним политикама.

У октобру 2008. пензије су номинално повећане за 10 одсто, а онда је за два месеца евро скочио са 75 на 95 динара. Добили су 10 одсто, а онда изгубили 30 процената. Тиме су пензије обезвређене, а пола милијарде евра је потрошено у пројекту који је унапред био осуђен на пропаст. Уместо да повећају пензије најсиромашнијима, они су направили линеарно повећање од кога су корист имали само они са највишим пензијама.

Не можемо да ћутимо пред тужном чињеницом да се овде ретко говори о младима. Ми у ЛДП знамо да нико од пензионера не може бити срећан, па макар имао и пет пута већу пензију, ако његови унуци живе у земљи у којој нема шанси за њих, њихово образовање, посао и животну срећу. Очекујемо од свих да подрже политику своје деце и унука, политику која инсистира на развоју као једином услову очувања и раста пензија у 2010. и 2011. години.

председник ЛДП