Изабран 1.531 судија

Високи савет судства изабрао је 1.531 судију на сталну судијску функцију у судовима опште и посебне надлежности и предложио Народној скупштини на избор још 876 кандидата који ће бити први пут бирани за судије, на период од три године. Народни посланици ће гласати о њиховом избору на седници заказаној за понедељак, 21. децембар.

Од 876 кандидата који ће бити први пут бирани, 607 је прекршајних судија, који од 1. јануара први пут улазе у састав судства. То значи да ће бити изабран велики број садашњих судија за прекршаје, али и један број кандидата који до сада нису радили судијски посао.

Нису саопштени подаци о томе колико је садашњих судија остало без посла и колико је предложених кандидата који до сада нису били судије.

– Свака појединачна пријава је детаљно разматрана и ниједна одлука није донета на памет. Високи савет је применио критеријуме и мерила за оцену стручности, оспособљености и достојности сваког судије. Од судова су прибављена мишљења о кандидатима, а стручност, оспособљеност и достојност оцењивана је и на основу података Надзорног одбора и Великог персоналног већа Врховног суда Србије – рекла је Ната Месаровић, председница Високог савета судства, на јучерашњој конференцији за новинаре.

– Желим да кажем онима који сумњају у објективност нашег рада, да је Високи савет судства спреман да прихвати јавну дискусију са онима који сматрају да одлуку о достојности неког кандидата могу оспорити. Стручност кандидата је оцењивана на основу извештаја о њиховом раду – рекла је Ната Месаровић.

Она је нагласила да се за сваког кандидата може проверити како је рангиран према критеријумима.

– Морам рећи да је један број судија сам себе довео у ситуацију да не буде изабран у одређени суд или да изгуби судијску функцију. Мислим најпре на судије које су конкурисале само за један суд, и то за суд највишег ранга, а то се највише одразило код судија садашњег Врховног суда Србије – рекла је председница Високог савета судства.

Она је објаснила да је један број судија конкурисао само за Врховни касациони суд, иако је познато да се надлежност садашњег Врховног суда преноси у новој судској мрежи делимично на Врховни касациони суд а делимично на апелационе судове.

– Високи савет судства није могао никога да изабере у суд за који он није конкурисао. Такође, има случајева да су судије садашњих општинских судова конкурисале само за Виши суд, не покушавајући да задрже место у оквиру будућег основног суда, па су тако сами себе довели у ситуацију да не буду изабрани и да не задрже судијску функцију коју су до сада имали – објаснила је Ната Месаровић.

Она је нагласила да Високи савет није премештао судије, али да су судије из мањих градова конкурисале за апелационе судове у великим градовима и да је један број њих и изабран на места у већим градовима. 

– Једини циљ Високог савета судства био је да створимо стручног и непристрасног судију који ће моћи да обавља тај посао. Велики број младих људи је предложен на избор Народној скупштини. Од 2005. године у правосуђу није изабран ниједан нови судија. Многи стручни сарадници и саветници у судовима су протеклих година својим радом показали да су веома стручни и да могу да се носе са најтежим предметима. Такве људе треба запослити и дати им могућност да даље напредују – рекла је председница Високог савета судства.

Александра Петровић

--------------------------------------------------------

Национални кључ

У складу са бројем становника других националности у појединим срединама, Високи савет је изабрао и одређени проценат судија различитих националности, али то не значи да је према њима имао било какав блажи критеријум, рекла је председница Високог савета судства.