Богати да плате кризу

Од нашег дописника
Атина, 18.  децембра – Грци су забринути. Они добро разумеју колико је за земљу неповољна деградација њеног кредитног рејтинга, колико су забрињавајуће лоше процене њене платне способности које су дале међународне агенције. Јер се ради о међународном имиџу, али много више о њиховој кожи.

Нико не каже да нема проблема, нико не негира дуг од преко 300 милијарди евра, дефицит у буџету преко 12 посто, растућу незапосленост, системску корупцију и уопште – кризу. Уосталом, Божић је на прагу, а радње су празне, у самоуслугама се селективно купује, на сваком кораку осећа се да проблема има. Хиљаде радника у последњем штрајку који је обухватио целу земљу јасно су својим паролама поручили да дугове и дефицит не сматрају својим дугом, да очекују да богати плате кризу. Новој социјалистичкој влади која покушава да нађе излаз из кризе овакво расположење дела нације није од претеране користи, јер „ на леђима” већ има целу Европу која сада у њих прстом указује као на најгоре.

Премијер Папандреу поручује да Грчка није банкрот, да се чине очајнички напори да се новим економским програмом већ идуће године смањи дефицит у буџету. У најновијој анализи експерата грчке Алфа банке каже се да је, судећи по програму владиних мера усмерених на кресање потрошње, пооштравање пореске политике, разрачунавање са корупцијом, продају облигација, сасвим реално да се идуће године дефицит са 12,5 смањи на девет одсто.

Банкари су, бар у првим реакцијама, били врло изненађени деградацијом кредитног рејтинга земље који погађа економију, снижава вредност облигација, банкарских акција. Они сматрају да је то неоправдана и преурањена оцена која не даје простора новом економском програму премијера Папандреуа у чијој основи је, како оцењују, један вид међународног притиска, отворена игра против Грчке, уцена владе, можда и покушај да се сроза вредност некретнина, да се уздрма позиција банака...

Утолико пре што су, када је реч о грчким банкама, оне и до сада пословале поприлично независно од европских, и у моменту најтеже кризе, када се цела пирамида рушила у Европи и свету, међу првима су гарантовале штедне улоге.

Као још један доказ спремности да покаже сву озбиљност намера да земљу извуче из тешке економске кризе, министар финансија је данас изјавио да ће се по кратком поступку приступити стриктним изменама пореског система. Основни смисао је да, коначно, порез на некретнине, доходак и све оно што је до сада остајало ван домета закона, плате они који највише имају. Завешће се строга контрола како би се искључила свака могућност избегавања плаћања пореза што је до сада била нормална појава... До те мере да су, рецимо, имућни лекари у елитном делу града пријављивали минималне месечне зараде од 500 евра. По речима министра Папаконстантинуа, ускоро ће се повећати порез на алкохол и цигарете који је сада много мањи него у осталом делу Европе.

Влада је данас још једном обећала да ће учинити све да испуни дато обећање и да смањи дефицит у буџету. Премијер Јоргос Папандреу сматра да је системска корупција, са чиме се многи не слажу, која је у друштву присутна већ деценијама главни узрок осиромашења фондова и економске кризе. Прихватљиво је да је то, свакако, само један део проблема и корупционих проблема који су у последње време потресали владу и у које су, сем министара, били умешани и црквени кругови.

Управо зато је социјалистички Пасок у парламенту успео да се избори за доношење одлуке којом се покреће детаљна истрага свих корупционих скандала, од крађе новца из социјалних фондова, из фондова непокретности, трговине облигацијама, до скандала са „Сименсом” и незаконитих трансакција у којима су учествовали политичари, партије... На списку су, практично, сви до сада заташкавани случајеви. Ако ништа друго, овај потез владе ће овдашњу јавност и међународне контролоре бар убедити у постојање озбиљних намера да се – крене од нуле.