Прикривени иследник није Џемс Бонд

Прикривени иследници у Србији не личе на Џемса Бонда. То су људи које можемо да сретнемо на пијаци, у трамвају, летњој башти кафића или на шаховском турниру у клубу пензионера. Изгледом и понашањем не разликују се од обичног света. Под псеудонимом или шифром, одређује га министар унутрашњих послова, директор Безбедносно-информативне или Војно-безбедносне агенције.

– Прикривени иследник је веома важан механизам у ефикасној борби против организованог криминала и корупције. Искуства која су стекле Италија и САД, као државе које су најдаље одмакле у овој борби, уграђена су, последњим изменама, и у Законик о кривичном поступку. Поменути закон доста детаљно регулише ангажовање прикривеног иследника предвиђајући услове за његово ангажовање, кривична дела за која могу да се ангажују, поступак његовог одређивања, његова права, дужности… – објашњава Ивана Рамић, портпарол Окружног суда у Београду.

Ангажовање прикривеног иследника на захтев јавног тужиоца, објашњава наша саговорница, одређује истражни судија и то уколико постоје основи сумње да је учињено кривично дело организованог криминала, корупције или друго изузетно тешко кривично дело (убиство, отмица, изнуда, прање новца, фалсификовање, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, трговина људима…). Прикривени иследник се у изузетним случајевима може ангажовати и ако постоји сумња да се припрема неко од ових дела, односно ако околности случаја указују да се дело на други начин не би могло открити, спречити или доказати.

– Истражни судија, писменом и образложеном наредбом, одређује меру ангажовања прикривеног иследника. Ова наредба садржи податке о лицима или групи према којима се примењује, опис могућих кривичних дела, начин, место и трајање мере. Прикривени иследник је, по правилу, овлашћено службено лице БИА и ВБА, али овом „професијом” може да се бави и свако друго, посебно обучено лице, па чак и страни држављанин под условом узајамности. У сваком случају, прикривени иследник не може да буде осуђивано лице, оно против кога је у току кривични поступак, као ни припадник организоване криминалне групе. Током трајања ове мере, ради заштите идентитета прикривеног иследника, надлежни органи могу изменити податке у базама података и издати личне исправе са измењеним подацима. Ови подаци представљају службену тајну – објашњава Рамићева.

Током трајања мере, прикривени иследник подноси периодичне извештаје свом непосредном старешини, осим уколико би се тиме угрозила његова безбедност. По завршетку мере, извештај се подноси истражном судији и јавном тужиоцу. У том извештају, између осталог, означава се колико мера траје, шифра или псеудоним прикривеног иследника, опис поступака који су примењивани, подаци о лицима која су била обухваћена мером, као и опис постигнутих резултата. Уз извештај се достављају и фотографије, звучни и видео снимци, документација и сви други докази који су прибављени применом мере.

– Прикривени иследник може, на основу наредбе истражног судије, да употреби техничка средства за снимање разговора, средства за фотографисање, звучно и видео снимање. Он не може да подстрекава другог на извршење кривичног дела. Овакво поступање је забрањено и кажњиво – наводи наша саговорница.

„Тајни” иследник се, у кривичном поступку, изузетно може испитати као сведок, а испитивање се обавља сходно примени правила о испитивању заштићеног сведока, под шифром или псеудонимом, како се странкама у поступку не би открио његов идентитет. Подаци о прикривеном иследнику представљају службену тајну, а судска одлука, према слову закона, не може да буде базирана само на његовом исказу.