Prikriveni islednik nije Džems Bond

Prikriveni islednici u Srbiji ne liče na Džemsa Bonda. To su ljudi koje možemo da sretnemo na pijaci, u tramvaju, letnjoj bašti kafića ili na šahovskom turniru u klubu penzionera. Izgledom i ponašanjem ne razlikuju se od običnog sveta. Pod pseudonimom ili šifrom, određuje ga ministar unutrašnjih poslova, direktor Bezbednosno-informativne ili Vojno-bezbednosne agencije.

– Prikriveni islednik je veoma važan mehanizam u efikasnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Iskustva koja su stekle Italija i SAD, kao države koje su najdalje odmakle u ovoj borbi, ugrađena su, poslednjim izmenama, i u Zakonik o krivičnom postupku. Pomenuti zakon dosta detaljno reguliše angažovanje prikrivenog islednika predviđajući uslove za njegovo angažovanje, krivična dela za koja mogu da se angažuju, postupak njegovog određivanja, njegova prava, dužnosti… – objašnjava Ivana Ramić, portparol Okružnog suda u Beogradu.

Angažovanje prikrivenog islednika na zahtev javnog tužioca, objašnjava naša sagovornica, određuje istražni sudija i to ukoliko postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo organizovanog kriminala, korupcije ili drugo izuzetno teško krivično delo (ubistvo, otmica, iznuda, pranje novca, falsifikovanje, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, trgovina ljudima…). Prikriveni islednik se u izuzetnim slučajevima može angažovati i ako postoji sumnja da se priprema neko od ovih dela, odnosno ako okolnosti slučaja ukazuju da se delo na drugi način ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati.

– Istražni sudija, pismenom i obrazloženom naredbom, određuje meru angažovanja prikrivenog islednika. Ova naredba sadrži podatke o licima ili grupi prema kojima se primenjuje, opis mogućih krivičnih dela, način, mesto i trajanje mere. Prikriveni islednik je, po pravilu, ovlašćeno službeno lice BIA i VBA, ali ovom „profesijom” može da se bavi i svako drugo, posebno obučeno lice, pa čak i strani državljanin pod uslovom uzajamnosti. U svakom slučaju, prikriveni islednik ne može da bude osuđivano lice, ono protiv koga je u toku krivični postupak, kao ni pripadnik organizovane kriminalne grupe. Tokom trajanja ove mere, radi zaštite identiteta prikrivenog islednika, nadležni organi mogu izmeniti podatke u bazama podataka i izdati lične isprave sa izmenjenim podacima. Ovi podaci predstavljaju službenu tajnu – objašnjava Ramićeva.

Tokom trajanja mere, prikriveni islednik podnosi periodične izveštaje svom neposrednom starešini, osim ukoliko bi se time ugrozila njegova bezbednost. Po završetku mere, izveštaj se podnosi istražnom sudiji i javnom tužiocu. U tom izveštaju, između ostalog, označava se koliko mera traje, šifra ili pseudonim prikrivenog islednika, opis postupaka koji su primenjivani, podaci o licima koja su bila obuhvaćena merom, kao i opis postignutih rezultata. Uz izveštaj se dostavljaju i fotografije, zvučni i video snimci, dokumentacija i svi drugi dokazi koji su pribavljeni primenom mere.

– Prikriveni islednik može, na osnovu naredbe istražnog sudije, da upotrebi tehnička sredstva za snimanje razgovora, sredstva za fotografisanje, zvučno i video snimanje. On ne može da podstrekava drugog na izvršenje krivičnog dela. Ovakvo postupanje je zabranjeno i kažnjivo – navodi naša sagovornica.

„Tajni” islednik se, u krivičnom postupku, izuzetno može ispitati kao svedok, a ispitivanje se obavlja shodno primeni pravila o ispitivanju zaštićenog svedoka, pod šifrom ili pseudonimom, kako se strankama u postupku ne bi otkrio njegov identitet. Podaci o prikrivenom isledniku predstavljaju službenu tajnu, a sudska odluka, prema slovu zakona, ne može da bude bazirana samo na njegovom iskazu.