Не свраћа им ни шумар, ни поштар

Бањалука – Брачни пар Драгиња (77) и Милош (75) Мајкић, у избеглиштву су прославили 50. годишњицу брака, а из Шајкаша код Новог Сада, у своје Хазиће на Мањачи, удаљене 50 километара од Бањалуке, вратили су се 1997. године. Око њих на седам километара нема ближег комшије и продавнице.

У рату су се селили од једног до другог детета, од снахе до зета, а имају пет синова и три кћерке, од којих 20 унучади и пет праунучића. Каже се да није богат ко има пара, већ ко има деце. Каже се... Надају се да ће их и овог лета за прославу 43. „Кочићевог збора” на Стричићима посетити неко од родбине. Надају се... Баве се сточарством и изузетно су гостопримљиви.

Породичну кућу, штале и торове, овде је зуб времена подобро начео. Нешто порушиле и „зелене беретке” Алије Изетбеговића.

– Месецима нам нико не сврати, па смо жељни дружења. Овде више не свраћа ни шумар, поштар, нема милиције, порезника, па ни оних што агитују за странке. Не гласамо, а ко зна да ли смо где и уписани. Знам само да смо „отписани”, јер доктор ради само средом на Стричићима удаљеним десет километара, али ми смо хтели у родни крај – каже Драгиња.