Чека се одговор Брисела

Од нашег сталног дописника
Брисел, 20. децембра – После најављене кандидатуре Србије за чланство у Европској унији, још се поуздано не зна какав ће одјек овај потез изазвати у Бриселу. Захтев Београда требало би да се нађе пред Саветом министара ЕУ у Бриселу, вероватно у фебруару, када ће председавати Шпанија.

Уколико међу министрима буде постигнута једногласна сагласност, захтев ће бити прослеђен Европској комисији која је задужена за израду мишљења о спремности Србије за стицање кандидатског статуса. Комисија ће мишљење израдити на основу упитника с неколико хиљада питања на основу одговора које буде понудио Београд. О кандидатском статусу и датуму евентуалног почетка приступних преговора одлучиће Савет ЕУ на основу оцене ЕК, а то би према првим наговештајима могло да се догоди у првој половини 2011. године.

Фредрик Рајнфелт, премијер Шведске која председава Европској унији, оценио је данас да је Србија начинила историјски корак одлуком да поднесе захтев за чланство у ЕУ. „Радо ћу примити Бориса Тадића, председника Србије, у Стокхолму у уторак 22. децембра, када би пријава за чланство требало да буде званично поднета”, казао је шведски премијер.

Министар спољних послова Шведске Карл Билт поручио је јуче званичном Београду: „Добро дошли у уторак у Стокхолм”, после поподневне одлуке Владе Србије да конкурише за кандидатски статус. Према уобичајеној процедури захтев за чланство подноси се у престоници државе која у том тренутку председава ЕУ, а до краја текуће године то је Шведска.

Светски медији и новинске агенције известили су о јучерашњој одлуци Београда да поднесе захтев и истовремено подсетили о почетку безвизног режима путовања за грађане Србије, Црне Горе и Македоније у ЕУ. У центру пажње извештача нашла се група од 50 грађана Србије која обилази престонице ЕУ у оквиру акције „Европа за све”. Медији преносе и данашњу изјаву Ахмета Давутоглуа, шефа турске дипломатије, који је оценио да је „недопустиво да су појединим балканским државама које су на почетку интеграција у ЕУ буду дате привилегије слободног путовања у шенгенску унију”, а да Турска која је званични кандидат нема то право.

Када је реч о томе када ће се захтев за чланство Србије наћи на дневном реду Савета министара ЕУ, то ће зависити од Шпаније која ће у првих шест месеци идуће године креирати дневни ред председавања. Највероватније је да Мадрид неће оклевати и да ће захтев Београда ускоро бити размотрен, вероватно на фебруарском заседању министара, а потом прослеђен ЕК. На мишљење ЕК обично треба чекати око 15 месеци.

Само је Холандија отворено сугерисала да је још рано за подношење захтева Београда за чланство у ЕУ и да би било боље да Србија сачека почетак ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању па онда да поднесе захтев. Насупрот уздржаности званичног Хага већина у Савету ЕУ спремна је да размотри захтев Београда и не сматра да је преурањен.

В. Јокановић

-----------------------------------------------------------

Подношење кандидатуре плод скоро десетогодишње припреме

Одлука Србије да поднесе захтев за пријем у чланство Европске уније представља резултат снажне привржености темељним идејама, достигнућима и вредностима ЕУ, а чланство у Унији стратешки је циљ Србије, наводи се у јуче објављеном Меморандуму Владе у Београду. „Сматрамо да је, после готово деценију дуге припреме, ниво односа достигао тачку у којој је могуће почети нову фазу која за циљ има укључивање и пуну интеграцију Србије у ЕУ. Стога, доносимо одлуку да поднесемо захтев за пријем Србије у чланство ЕУ”, наведено је у Меморандуму. „Ову одлуку доносимо привржени испуњавању јасних и унапред дефинисаних критеријума, и свесни да пут ка чланству неће бити ни лак ни брз, али да представља суштински начин да се унапреде интереси грађана Србије”, додала је Влада Србије.

У Меморандуму се објашњава да Србија одлуку о подношењу кандидатуре темељи на неколико основних постулата – искреним намерама да у потпуности учествује у тежњи европских народа да изграде Европу правде, слободе, солидарности и безбедности, као и изградњи друштва у коме најзначајније вредности представљају плурализам, толеранција, солидарност и спречавање дискриминације, али и јединства у различитости. „Србија жели да, испуњавањем услова који су неопходни за чланство у ЕУ, допринесе изградњи функционалног, одрживог и ефикасног система Уније. У том смислу, процес приступања даје снажан подстрек окончању политичких и економских реформи у Србији”, навела је Влада.

Влада подсећа да је на свом европском путу Србија, паралелно са процесом изградње демократског друштва, спровођењем политичких, правних и институционалних реформи, спровела и значајан број економских реформи које су вишеструко допринеле расту животног стандарда становништва.

У Меморандуму се указује и на важност добрих односа у региону и истиче да је „Србија била и остаје у потпуности посвећена унапређивању сарадње у региону западног Балкана”. „Изазови нису у потпуности иза нас. Без обзира на њихово постојање, одговорно постављање Србије у решавању досадашњих проблема учинило је земљу поузданим и предвидивим партнером”, наводи се у Меморандуму и додаје да Србија неће одустати од остваривања важних националних циљева, али ће њено залагање увек бити демократско и институционално. „Полазећи од те претпоставке, улазак Србије у чланство ЕУ допринео би стабилности региона и заокруживању зоне мира и безбедности у Европи”, навела је Влада Србије.

Танјуг