Čeka se odgovor Brisela

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 20. decembra – Posle najavljene kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, još se pouzdano ne zna kakav će odjek ovaj potez izazvati u Briselu. Zahtev Beograda trebalo bi da se nađe pred Savetom ministara EU u Briselu, verovatno u februaru, kada će predsedavati Španija.

Ukoliko među ministrima bude postignuta jednoglasna saglasnost, zahtev će biti prosleđen Evropskoj komisiji koja je zadužena za izradu mišljenja o spremnosti Srbije za sticanje kandidatskog statusa. Komisija će mišljenje izraditi na osnovu upitnika s nekoliko hiljada pitanja na osnovu odgovora koje bude ponudio Beograd. O kandidatskom statusu i datumu eventualnog početka pristupnih pregovora odlučiće Savet EU na osnovu ocene EK, a to bi prema prvim nagoveštajima moglo da se dogodi u prvoj polovini 2011. godine.

Fredrik Rajnfelt, premijer Švedske koja predsedava Evropskoj uniji, ocenio je danas da je Srbija načinila istorijski korak odlukom da podnese zahtev za članstvo u EU. „Rado ću primiti Borisa Tadića, predsednika Srbije, u Stokholmu u utorak 22. decembra, kada bi prijava za članstvo trebalo da bude zvanično podneta”, kazao je švedski premijer.

Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt poručio je juče zvaničnom Beogradu: „Dobro došli u utorak u Stokholm”, posle popodnevne odluke Vlade Srbije da konkuriše za kandidatski status. Prema uobičajenoj proceduri zahtev za članstvo podnosi se u prestonici države koja u tom trenutku predsedava EU, a do kraja tekuće godine to je Švedska.

Svetski mediji i novinske agencije izvestili su o jučerašnjoj odluci Beograda da podnese zahtev i istovremeno podsetili o početku bezviznog režima putovanja za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije u EU. U centru pažnje izveštača našla se grupa od 50 građana Srbije koja obilazi prestonice EU u okviru akcije „Evropa za sve”. Mediji prenose i današnju izjavu Ahmeta Davutoglua, šefa turske diplomatije, koji je ocenio da je „nedopustivo da su pojedinim balkanskim državama koje su na početku integracija u EU budu date privilegije slobodnog putovanja u šengensku uniju”, a da Turska koja je zvanični kandidat nema to pravo.

Kada je reč o tome kada će se zahtev za članstvo Srbije naći na dnevnom redu Saveta ministara EU, to će zavisiti od Španije koja će u prvih šest meseci iduće godine kreirati dnevni red predsedavanja. Najverovatnije je da Madrid neće oklevati i da će zahtev Beograda uskoro biti razmotren, verovatno na februarskom zasedanju ministara, a potom prosleđen EK. Na mišljenje EK obično treba čekati oko 15 meseci.

Samo je Holandija otvoreno sugerisala da je još rano za podnošenje zahteva Beograda za članstvo u EU i da bi bilo bolje da Srbija sačeka početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pa onda da podnese zahtev. Nasuprot uzdržanosti zvaničnog Haga većina u Savetu EU spremna je da razmotri zahtev Beograda i ne smatra da je preuranjen.

V. Jokanović

-----------------------------------------------------------

Podnošenje kandidature plod skoro desetogodišnje pripreme

Odluka Srbije da podnese zahtev za prijem u članstvo Evropske unije predstavlja rezultat snažne privrženosti temeljnim idejama, dostignućima i vrednostima EU, a članstvo u Uniji strateški je cilj Srbije, navodi se u juče objavljenom Memorandumu Vlade u Beogradu. „Smatramo da je, posle gotovo deceniju duge pripreme, nivo odnosa dostigao tačku u kojoj je moguće početi novu fazu koja za cilj ima uključivanje i punu integraciju Srbije u EU. Stoga, donosimo odluku da podnesemo zahtev za prijem Srbije u članstvo EU”, navedeno je u Memorandumu. „Ovu odluku donosimo privrženi ispunjavanju jasnih i unapred definisanih kriterijuma, i svesni da put ka članstvu neće biti ni lak ni brz, ali da predstavlja suštinski način da se unaprede interesi građana Srbije”, dodala je Vlada Srbije.

U Memorandumu se objašnjava da Srbija odluku o podnošenju kandidature temelji na nekoliko osnovnih postulata – iskrenim namerama da u potpunosti učestvuje u težnji evropskih naroda da izgrade Evropu pravde, slobode, solidarnosti i bezbednosti, kao i izgradnji društva u kome najznačajnije vrednosti predstavljaju pluralizam, tolerancija, solidarnost i sprečavanje diskriminacije, ali i jedinstva u različitosti. „Srbija želi da, ispunjavanjem uslova koji su neophodni za članstvo u EU, doprinese izgradnji funkcionalnog, održivog i efikasnog sistema Unije. U tom smislu, proces pristupanja daje snažan podstrek okončanju političkih i ekonomskih reformi u Srbiji”, navela je Vlada.

Vlada podseća da je na svom evropskom putu Srbija, paralelno sa procesom izgradnje demokratskog društva, sprovođenjem političkih, pravnih i institucionalnih reformi, sprovela i značajan broj ekonomskih reformi koje su višestruko doprinele rastu životnog standarda stanovništva.

U Memorandumu se ukazuje i na važnost dobrih odnosa u regionu i ističe da je „Srbija bila i ostaje u potpunosti posvećena unapređivanju saradnje u regionu zapadnog Balkana”. „Izazovi nisu u potpunosti iza nas. Bez obzira na njihovo postojanje, odgovorno postavljanje Srbije u rešavanju dosadašnjih problema učinilo je zemlju pouzdanim i predvidivim partnerom”, navodi se u Memorandumu i dodaje da Srbija neće odustati od ostvarivanja važnih nacionalnih ciljeva, ali će njeno zalaganje uvek biti demokratsko i institucionalno. „Polazeći od te pretpostavke, ulazak Srbije u članstvo EU doprineo bi stabilnosti regiona i zaokruživanju zone mira i bezbednosti u Evropi”, navela je Vlada Srbije.

Tanjug