Американци с Марса, Европљани с Венере

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, новембра – "Јенки одлазите кући… и поведите нас са собом." Ову сатиричну опаску, коју на њихов рачун изричу многи невољници, Американци примају лакше него остале критике које им пристижу с разних страна света. Јер у њој је садржана и самокритика критичара – јесте да им смета мешање Американаца у унутрашње ствари, али и признају да би радо потражили срећу на тлу тих непожељника.

Кад се згрче у одбрамбени став према све чешћим и све жешћим замеркама из иностранства, овдашњи стратези потегну њима омиљено дозвољено оружје – пробране бројке, од који се на неке позвао и овдашњи глобалиста Ферид Закарија. А оне их представљају као највећи људски магнет на планети јер тврде да се овамо хрли масовније него игде – да им се сваких 30 секунди настани један имигрант, да је чак 34 милиона (11 процената) становника САД рођено у некој другој земљи.

Низ неслагања

А нагрћу, додају, зато што је овде друштво "отворено за све нације, вере и расе", у коме лакше налазе посао него другде (стопа незапослености испод пет одсто) и где учествују у прављењу 29 одсто вредности глобалног бруто производа. Уз њих пристижу и млади "мозгови" пошто се у САД за високо образовање троши двоструко већи проценат националног блага него у Европи и Јапану, тако да овдашњи универзитети, истраживачки центри и врхунска технологија, па ни холивудска "фабрика снова" немају премца…

Али, у таквој и другој надмоћи, поготову војној, налазе се неки од мноштва разлога за неспоразуме са "остатком света". Једина суперсила приграбила је, пребацује јој се, себи "право" – да међународно право одбацује као штетно по своје интересе а да истовремено намеће свој модел другима.

Неслагања са савезницима превазилазе, при том, спор поводом инвазије Ирака. Дошло је, сматрају поједини експерти, до сукоба унутар једне, западне, цивилизације у вредносном поретку око приступа рату и миру, животу и смрти, друштвеном уређењу, међународним обавезама и споразумевањима, глобалном загревању, вери и невери.

Америка је – допире довде прекор Европљана – ближа Кини него њима у неким стварима јер те две државе највише загађују Земљин омотач, извршавају смртне казне и не хају много за социјалну заштиту. Живаљ суперсиле је, додају, такође даљи од њих а ближи њему "неподобном" Ирану по – религиозности: овдашње статистике говоре да 50 одсто Американаца иде у богомоље бар једном недељно док то практикује само четири процента Британаца, пет одсто Француза…

Уз то, наступила је и оштра диференцијација у отаџбинским емоцијама: анкете су показале да се 71 одсто Американаца поноси тим статусом, док потребу да то истиче осећа само 38 одсто Француза и по 21 проценат Немаца и Јапанаца. И друге разлике попримају драматичне размере, па се овдашњи диче већом радиношћу, а тамошњи већом опуштеношћу, а док се Европљанима одавде замера да су "млитави колективисти", оданде се узвраћа да овде постоји "претерани индивидуализам" и да су "и међуљудски подвргнути диктату тржишта".

Међусобно удаљавање је ипак најизразитије око – употребе силе. На питање да ли је рат понекад неопходан да би се остварила правда, 78 одсто Американаца је рекло "да" а 64 одсто Европљана "не" – наводи Џон Глен из немачког Маршаловог фонда.

Све то продубљује утисак да се унутар начелно истог система вредности испостављају – два света, који иначе носе епитете "стари" и "нови". Американци су с Марса а Европљани с Венере – дефиниција је америчког глобалисте Роберта Кејгана, који је тим планетарним размештајем хтео да истакне приврженост савезника различитим божанствима – рата и лепоте.

Смена генерација

Један од разлога за продубљивање јаза је и – смена генерација. Истраживачи кажу да нови европски нараштаји не памте заслуге Американаца из светских ратова, већ их идентификују са снимцима злостављања заробљеника у Абу Граибу, вестима о логору Гвантанамо, тајним затворима ЦИА.

Иако овдашње "сазвежђе" стваралаца, од Била Гејтса до Стивена Спилберга, спаја и врло различите културе, препуцавања су повремено немилосрдна. Да још траје Хладни рат, веровали бисмо да су критике, какве се сада упућују Америци, плод совјетске пропаганде – иронично је приметио новинар "Интернешенел хералд трибјуна", указујући на неке идеологизоване "жаоке".

Свако време има неки свој згодан или незгодан "изам", подсећају хроничари. Уз "американизам", којим је означено "доба нове суперсиле", плуралистичка стварност је разиграла "антиамериканизам" да означи опозицију доминантној снази – додају аналитичари. Као што се после "глобализма", негде олако поистовећиваним са САД, распламсао "антиглобализам".

Циници додају да је "антиамериканизам" и једна врста незадовољног родитељства. Јер, САД су створили припадници такорећи свих нација, уверени да могу да начине бољи свет од онога који су разочарани напустили. Неки су се, бежећи из владавине бога рата, надали да их овде чека богиња љубави, да би сада слушали како је Венера тамо а Марс овде.

--------------------------------------------------------------------------

Шест категорија

Вашингтон, новембра – Тандем овдашњих универзитетских професора, Питер Каценстеин са Корнела и Роберт Киохан са Принстона, ових дана је објавио есеј са разврставањем "антиамериканизма" у шест категорија. Прва група је "либерална" и Американцима замера одступање од америчких идеала, што су испољили подршком разним диктатурама (што им памте, на пример, Шпанци и Грци). Друга је "социјална", са указивањем за помањкање социјалне бриге. У трећој су "суверенисти–националисти" који у Америци виде највећу претњу вредностима по којима су дефинисани. Четврта група је "радикална", с члановима који у Западу а посебно у Америци виде "непоправљивост коју се мора разорити".

Овој четворци додају још два историјски заснована "антиамериканизма". Припаднике првих називају "елитистима", који одавно овдашњем друштву пребацују за "некултурни материјализам", а друге "наследницима" зато што им огорчење проистиче из грешака Американаца почињених према њиховим земљама у прошлости.

--------------------------------------------------------------------------                                                                                            

Феномен и реч

Вашингтон, новембра – Поједини хроничари мисле да је антиамериканизам као феномен старији од САД јер је постојао и у односу досељеника према староседеоцима Америке и у потоњем односу Лондона према борцима за њену независност. Директор Центра за глобална истраживања међународних послова, Бари Рубин, сматра да је антиамериканизам први пут изражен 1789. у тексту француског адвоката Симона Лингеа, а да је реч "антиамериканизам" први пут употребљена у француској штампи 1867. приликом критике увоза пољопривредних машина.