Сове населиле центар Вршца

Вршац – Машту Стеријиних потомака ових дана подстиче приметно повећан број сова, које као висуљци на новогодишњим јелкама красе дрвеће, не само по ободу града, већ и у парковима у центру Вршца.

Објашњење орнитолога се своди на најједноставније тумачење: чим снег покрије њиве, сова ушара се приближава млиновима, пекарама, фармама, силосима, свом „шведском столу”.

– Долазак сова ушара у центар града јасан је знак да су ове птице стекле поверење у човека – каже за „Политику” Теодор – Тоја Гаврилов (62), орнитолог аматер из Вршца. – Као и сваке јесени, у наше крајеве стиже сова ушара, која се гнезди и изводи потомке у Скандинавији, где има хране, све док лед не окује њену „трпезу”. Кад се буде смањио број сова у центру града, биће то сигуран знак да су се сове ушаре вратиле у поља и да се зими ближи крај.

Наш саговорник каже да су сове врло корисне за одржавање равнотеже у природи, па је добро да их човек не узнемирава док, у току дана, дремају на неком дрвету. Кад падне ноћ, њима се оштар вид враћа, па крећу у лов на глодаре и ситне птице.

– У Вршцу и по ободу града тренутно има око 200 сова ушара, а у Градском парку повремено и осамдесет. Њихово повећано присуство у градовима не наговештава ни несрећу, а ни срећу. Народ, рецимо, песму познате сове кукумавке, најчешће, везује за надолазеће зло. У ствари, ова птица се на тај начин весели, оглашава парење, или се хвали потомством. И близу моје куће једна кукумавка је активна: док се моја супруга јежи, ја се крештавим звуцима радујем – каже Теодор Гаврилов, који је 1998. године на Вршачким планинама први приметио уралску сову.

Пре четири године, наш саговорник је, такође на Вршачким планинама, запазио и ретку сову, велику ушару, која се настанила у једној лисичијој јами. Касније је нестала, чиме је оправдала назив повремене гнездарице Војводине. Њено познато станиште је око Доњег Милановца. Ова сова, иначе, достиже величину ћурке, и може да поједе зеца, јежа...

– У Србији живи десет врста сова, а међу њима једино мочварна сова свија гнездо. Остале користе гнезда других врста птица – каже Гаврилов.