Sove naselile centar Vršca

Vršac – Maštu Sterijinih potomaka ovih dana podstiče primetno povećan broj sova, koje kao visuljci na novogodišnjim jelkama krase drveće, ne samo po obodu grada, već i u parkovima u centru Vršca.

Objašnjenje ornitologa se svodi na najjednostavnije tumačenje: čim sneg pokrije njive, sova ušara se približava mlinovima, pekarama, farmama, silosima, svom „švedskom stolu”.

– Dolazak sova ušara u centar grada jasan je znak da su ove ptice stekle poverenje u čoveka – kaže za „Politiku” Teodor – Toja Gavrilov (62), ornitolog amater iz Vršca. – Kao i svake jeseni, u naše krajeve stiže sova ušara, koja se gnezdi i izvodi potomke u Skandinaviji, gde ima hrane, sve dok led ne okuje njenu „trpezu”. Kad se bude smanjio broj sova u centru grada, biće to siguran znak da su se sove ušare vratile u polja i da se zimi bliži kraj.

Naš sagovornik kaže da su sove vrlo korisne za održavanje ravnoteže u prirodi, pa je dobro da ih čovek ne uznemirava dok, u toku dana, dremaju na nekom drvetu. Kad padne noć, njima se oštar vid vraća, pa kreću u lov na glodare i sitne ptice.

– U Vršcu i po obodu grada trenutno ima oko 200 sova ušara, a u Gradskom parku povremeno i osamdeset. Njihovo povećano prisustvo u gradovima ne nagoveštava ni nesreću, a ni sreću. Narod, recimo, pesmu poznate sove kukumavke, najčešće, vezuje za nadolazeće zlo. U stvari, ova ptica se na taj način veseli, oglašava parenje, ili se hvali potomstvom. I blizu moje kuće jedna kukumavka je aktivna: dok se moja supruga ježi, ja se kreštavim zvucima radujem – kaže Teodor Gavrilov, koji je 1998. godine na Vršačkim planinama prvi primetio uralsku sovu.

Pre četiri godine, naš sagovornik je, takođe na Vršačkim planinama, zapazio i retku sovu, veliku ušaru, koja se nastanila u jednoj lisičijoj jami. Kasnije je nestala, čime je opravdala naziv povremene gnezdarice Vojvodine. Njeno poznato stanište je oko Donjeg Milanovca. Ova sova, inače, dostiže veličinu ćurke, i može da pojede zeca, ježa...

– U Srbiji živi deset vrsta sova, a među njima jedino močvarna sova svija gnezdo. Ostale koriste gnezda drugih vrsta ptica – kaže Gavrilov.