Танак Регистар давалаца коштане сржи

У Регистар давалаца коштане сржи у нашој земљи досад је пријављено само 335 грађана, а да би се пронашли сродни даваоци за болеснике којима је неопходна трансплантација тај број морао би да буде знатно већи, кажу у Институту за трансфузију крви Србије. У овој установи напомињу да су трансфузиолошке службе у овом случају веома значајне због испитивања подударности примаоца и даваоца коштане сржи.

Др Снежана Драшковић, директорка Института за трансфузију крви, каже да давалац коштане сржи може да буде свака здрава особа од 18 до 50 година. Процедура за упис у регистар је једноставна. Заинтересована особа треба да потпише сагласност, а стручњаци ће јој извадити крв, око пет милилитара (једну епрувету).

– У нашој земљи људи се тешко одлучују да буду даваоци, па чак и да завештају своје органе. Може да се догоди да они који потпишу сагласност никада у животу не буду позвани да буду даваоци – истакла је др Драшковић.

Према неким подацима, сваке године у Србији око 1.000 људи оболи од леукемије и разних болести крви, па већина пацијената сламку спаса види у трансплантацији коштане сржи. Лекари објашњавају да је, да би она била успешна, неопходно да давалац и пацијент буду подударни. Даваоци се у већини случајева траже у породици, али је често потребно урадити тестове подударности код око милион људи да би се пронашла особа која може да помогне. Да људи не би сами морали да траже даваоце коштане сржи за своје најближе који су, нажалост, оболели од тешких обољења, 2005. године је формиран наш регистар који је повезан са регистрима у другим земљама, па се самим тим и подударни давалац брже проналази.

– Ми нисмо банка крви и не складиштимо крв. Регистар, у ствари, представља базу података и значајан је због помоћи болесницима којима је коштана срж уништена или оштећена због појаве леукемије, зрачења, лекова... Када је реч о регрутовању нових давалаца, морам да кажем да радимо по препорукама светских регистара. Трансплантирају се матичне ћелије, које имају особину да стварају ћелије крви. Процедура мора да буде потпуно безбедна, а искуство држава које имају довољно давалаца говори да чак 60 одсто болесника може да нађе даваоца у свом националном регистру – рекла је др Зорана Андрић, координатор Регистра из Института за трансфузију крви Србије.

Она је истакла да треба разбити предрасуде које имају наши грађани о самом процесу давања коштане сржи, јер многи људи мисле да се том приликом „нешто сече”.

– Постоје два начина давања коштане сржи. Један је из бедрене кости, посебном стерилном иглом. Давалац се налази под општом анестезијом, операција траје сат или два и остаје се један дан у болници. Ризици који постоје приликом ове процедуре исти су као и у случајевима било које интервенције која се ради под анестезијом. Друга могућност јесте давање периферне крви, када се из вене једне руке крв спроводи посебним цревом у апарат сепаратор, а ту се издвајају само ћелије потребне за трансплантацију, док се сви остали састојци враћају у вену – додала је др Андрић.
Др Лидија Мијовић, из Службе за трансфузију крви Клиничко-болничког центра „Земун”, објашњава да треба што више људи упознати са овим проблемом, јер се трансплантације спроводе свакодневно у болничким центрима.

– Може да се догоди да брат и сестра немају сличну коштану срж, али да, рецимо, ујак има са неким од њих, па чак и нека потпуно непозната особа. Чињеница је да је родбина пацијента највише мотивисана да се упише у регистар да би помогла болеснику – сматра др Мијовић.

Познато је да пацијенти којима је потребна трансплантација веома брзо умиру уколико не пронађу одговарајућег донатора. Поклапање два организма, донатора и примаоца, у случају трансплантације коштане сржи мора да буде стопостотно. Ипак, вероватноћа да пацијенту одговара коштана срж рођеног брата или сестре је само 25 одсто, а стопостотна је једино код једнојајчаних близанаца.