Срби на мети операције „Статус”

Косовска полицијска служба и Унмик припремили су план деловања под називом „Статус”, који би ступио на снагу у случају да косовска власт једнострано прогласи независности Косова и Метохије. Постојање плана, који је оцењен као „флексибилан” и „примењив у свим опцијама”, потврђено је „Политици” у Главној команди у Приштини. Такође, наводи се да се планом предвиђа пружање заштите и сигурности свим странама, односно свим људима у мултиетничким и моноетничким срединама, а важио би на целој територији Косова.

Позадина настанка овог плана је у чињеници да колико год западни званичници који се залажу за што брже проглашење независности Косова пожурују утврђивање статуса истовремено су свесни какве би последице по безбедност могла да изазове таква одлука. Део западних влада ту забринутост повезује са незадовољством косовских Албанаца уколико дође до пролонгирања такве одлуке, док остали сматрају да би једнострано проглашена независност покрајине изазвала отпор Срба на Косову.

Портпарол регионалног КПС-а за Косовску Митровицу Бесим Хоти објашњава за „Политику” да би на основу споразума Кфора, Унмик полиције и КПС у ванредним ситуацијама прво реаговала полиција, а уколико полицијски комесар процени да је потребна војна помоћ, у акцију би се укључиле и снаге НАТО-а у саставу Кфора. Он подвлачи да полиција у сваком случају очекује и тражи подршку локалних власти, али и грађана „у првом реду”.

Генерал Роберт Бунд, командант немачког контингента од 2.200 војника у саставу НАТО-а на Косову и Метохији, у интервјуу за „Дојче веле” рекао је јуче да је ситуација на Косову „мирна али није стабилна”. Образлажући своју процену, он је пренео уверење да народ на Косову „зна да никада у историји није био ближе могућој историјској одлуци и да ништа неће моћи да омете њихову одлуку, нарочито не одлагање”. Немачки генерал је упозорио да су становници Косова сво своје поверење поклонили Европи и САД и да су њихова очекивања велика.

Овај план процурио је у јавност у тренутку када се све чешће чују најаве да ће једнострана независност Косова бити проглашена већ следећег месеца. У интервјуу за програм на албанском језику британског Би-Би-Сија председник Скупштине Косова Јакуп Краснићи јуче је рекао да се нада да ће „фебруар бити време када ће се догодити овај историјски заокрет”. Најављујући да ће за одређивање датума бити неопходне још неке консултације, председник косовске скупштине је рекао да ће после њих косовска скупштина независност прогласити декларацијом, којом ће истовремено тражити међународно признавање Косова.

И амерички државни секретар Кондолиза Рајс јуче је указала на „извесну опасност која лежи у одлагању онога што треба да буде учињено, а то је решавање статуса Косова”. Рајсова мисли да би било добро сачекати резултате избора у Србији, али је рекла да ће „у једном тренутку морати да се донесе тешка одлука, чије је одлагање неће учинити лакшом”.

У Министарству за Косово и Метохију „Политика” није успела да добије одговор шта о операцији „Статус” мисле државни функционери задужени за питања покрајине. Али председник СНВ-а Милан Ивановић каже за „Политику” да је план међународних снага „прављење рачуна без крчмара”. Он упозорава да, уколико дође до једностраног проглашења независности, „пада” Резолуција 1244 СБ, као и документи који регулишу присуство свих међународних цивилних и војних снага у покрајини.

„То значи престанак легитимитета Кфора, Унмика и КПС, а ми се истог момента везујемо за своју државу, са којом смо у тесној вези свих ових година”, закључује Ивановић. Лидер СНВ-а каже да уопште неће да коментарише план, јер је убеђен да се Београд истог момента „свим снагама ставља на страну Срба”.

Иако портпарол КПС-а за Косовску Митровицу негира да се може поновити погром над српским становништвом од 17. априла 2004, представник СНВ-а Рада Трајковић је забринута због постојања овог новог плана, „јер су све немире на Космету обично диктирали неформални центри преко политичких лидера косовских Албанаца и екстремних албанских групација”.

„И 17. март се догодио у сарадњи са одређеним тајним службама. Сетимо се да су тада припадници Косовске полиције из редова Албанаца нападали Србе, а Срби су се опредељивали за своје сународнике. Цела акција спасавања српског живља одвијала се по националној припадности”, подсећа Трајковићева и изражава наду да „наше безбедносне снаге имају блиску сарадњу са Кфором”.

И лидер Српске листе за Косово Оливер Ивановић сматра да би распоређивање америчких војника и полицајаца на север Косова био јако „лош потез”. Он тврди да управо таква намера стоји иза плана Кфора и КПС-а и подсећа да су се амерички војници и полицајци на северу Косова од 1999. године до данас кретали са специјалним пропусницама, као и да су 1999. и 2000. године, када су били на северу, стално избијали сукоби и инциденти са њима.

Он је за Фонет рекао да би много делотворније било да амерички војници буду распоређени у албанским срединама, „због великог пријатељства и уважавања, али и утицаја који би тамо имали”. Што се тиче територија на којима живе Срби, Оливер Ивановић подсећа да се на северу већ налази контингент војника, али да је у складу са планом КПС-а и Кфора, који се „већ примењује на терену”, појачано и присуство Унмик-полицајаца. „Требало је да они, пре месец или два, заузму полицијске станице на северу, али су у последњем моменту закључили да би то била провокација за локално становништво, па су одустали”, рекао је Ивановић.