Москва тражи реформисани Савет Европе

Од нашег дописника
Москва, 23.  децембра – Председник Русије Дмитриј Медведев размотрио је данас у Кремљу са генералним секретаром Савета Европе Турборном Јагландом низ питања о делатности најстарије међународне организације у Европи која ове године обележава 60. годишњицу постојања. Саговорници су разменили мишљења о сарадњи Русије и Савета Европе у области људских права, поштовања закона, демократије, међународног дијалога. Посебан акцент је стављен на борбу против тероризма, трговине дрогом, на прање новца, корупцију и судске реформе.

У центру пажње је била предстојећа прослава 65. годишњице победе над фашизмом, као и сарадња са СЕ у тој области. Јагланд је изразио жељу за присуством представника СЕ у Јужној Осетији и Абхазији уз образложење да не треба да постоји „црна рупа у Европи”.

Пре састанка са Медведевом генерални секретар је разговарао са министром иностраних послова Русије Сергејем Лавровом. Том приликом је изјавио да је Русија веома важна и велика земља на европском простору, и да је Савету Европе веома важно да ефикасно с њом сарађује. Руски министар је рекао да „Москва доживљава Савет Европе као кључну организацију на евроатлантском простору и као инструмент стварања јединственог простора без подела.” Он је изразио наду да ће се Савет Европе ускоро ефикасно реформисати јер ће нестати једна од главних препрека – Русија није ратификовала протокол 14. Конвенције о заштити људских права и основних слобода.

„Најважније што треба урадити за побољшање односа између Русије и Европе у овом тренутку јесте обезбеђивање ефикаснијег рада суда у Стразбуру, а за то је неопходно да Русија ратификује протокол 14”, рекао је Јагланд у разговору са председником Државне думе Русије Борисом Гризловом који га је обавестио да је „дошло време да се протокол ратификује” и да је такав предлог стигао у Државну думу.

Председник Савета Федерације Сергеј Миронов објаснио је генералном секретару СЕ да је Русија, иако није задовољна свим одредницама тог протокола, спремна да га ратификује јер без тога није могуће реформисање суда у Стразбуру. Ипак, протокол ће бити ратификован са примедбама да одређени ставови нису обавезни за Русију. Јагланд је пристао на такву формулацију.

Руским саговорницима се посебно допало што је о Другом светском рату представник Европе говорио „онако како говоримо ми. Једнаки су нам ставови о томе ко је стварно био агресор и како треба васпитавати омладину, не искривљујући историју”, изјавио је Миронов.

Генерални секретар НАТО-а високо је оценио сарадњу Русије и СЕ у борби са злочинима, у заштити права и слободе грађана, као и у заједничком пројекту „Европска иницијатива поводом демократије и људских права у РФ за период 2007–2009”.

Ова посета оцењује се у дипломатским круговима као израз обостране жеље за побољшањем односа који су достигли критични ниво после рата на Кавказу 2008. године. Тада је у парламентарној скупштини СЕ било постављено питање лишавања руске делегације права гласа. Европа је у међувремену одустала од таквих мера, а генерални секретар је изразио намеру да прихвати захтев Русије да се при реформи СЕ повећа број представника Русије у администрацији.

Један од аргумената за тај захтев јесте и чињеница да Русија у финансирању организације учествује са 12 одсто, што је ове године износило око 205 милиона евра и што је више од било које друге земље појединачно. И Русија је показала жељу да сарађује, о чему сведочи недавна одлука о продужењу („заувек”) мораторијума на смртну казну и одлука да се ратификује протокол 14. Европске конвенције о људским правима.