Реструктурисање Деда Мраза

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, децембра – Божић је донео добродошли предах од напорног празничног шопинга, обавезни поклони су пре јутра уредно сложени испод украшених јелки, породице су на окупу...

Празнична идила је повод да се овде констатује како је крај године бољи од њеног почетка; није све додуше исто као што је некад било, али ни будућност сада није тако црна као што је то била недавна прошлост. Трговци су (углавном) задовољни: купци су се „отворили” ове празничне сезоне више него лањске.

А шта је са разлогом за празник, Христовим рођенданом? Верски аспект Божића је овде некако споредан, то је овде рекло би се сасвим секуларни празник, за све. Америка јесте већински хришћанска, али приметно на мање догматски начин него другде. Религија је овде некако више колективни чин, него индивидуално уверење.

У главној улози зато није Исус, него дебељко у црвеном оделу и са белом брадом – Свети Ник(ола), Санта Клаус, односно Деда Мраз (Божић Бата). Он је у свим филмовима који се данас (петак) емитују на ТВ каналима, о њему се пева у популарним божићним песмама и о њему се пише у новинама. Он је, уосталом, тај који проверава да ли су деца била добра или неваљала претходне године, пре него што им уручи поклоне за нову.

Али Деда Мраз је повод и за приче у којима се преламају нека данашња америчка реалност и преокупације.

О Деда Мразу, који је метафора за озбиљну тему, тако на својим коментаторским странама пише и „Вашингтон пост”. У том духовитом коментару, Санта, у својству шефа „Санта корпорације”, свим запосленима и кооперантима шаље лично циркуларно писмо у коме их обавештава да тешка времена захтевају непопуларне мере: бизнис за који се дуго веровало да је отпоран на сваку рецесију тешко је погођен текућом економском кризом, па су глобални застој и промене у производном и транспортном окружењу изнудили веома тешку одлуку – да се фирма реструктурише.

Прва мера је да се драстично смањи број запослених: 20 одсто патуљака који праве играчке ће отићи у превремену пензију. Половина оних који остају на платном списку радиће из својих кућа, сопственим алатом. Радна места која нису стриктно у производњи биће угашена (новом систематизацијом), а они који на тај начин губе посао добиће дарежљиве отпремнине, уз могућност да се бесплатно преквалификују. Они који остају на Северном полу могу да поднесу молбе за пријем у „Фондацији Санта постаје зелени”, где би радили на обуци белих медведа да пливају.

У 2010. биће отворен интернет-сајт као алтернатива традиционалној испоруци поклона на санкама са ирвасима. Онлајн ће бити и услуга седења у Деда Мразовом крилу (функција „четовања”), а виртуелне чарапе ће бити пуњене електронским играчкама. Ирвасима који тиме остају без посла препоручује се да се преселе у Њујорк, где би могли да вуку фијакере за туристе у Централ парку... Затвара се и одељење „Драги Деда Мразе” – сва пошта ће бити преусмеравана ка новом корисничком сервису у Индији...

У моменту кад ово пишемо, није било реакције професионалних Деда Мразева којих у Америци има око 4.000 (одржавају редовне годишње конвенције на којима разматрају искуства и начине да побољшају своје услуге, како би повећали задовољство муштерија). Њима је иначе бачена другачија предбожићна рукавица изазова: да то што су буцмасти и заокругљени у струку није више пожељно – јер је лош пример.

За лик Санта Клауса као симпатичног дебељуце који је усађен у америчку културу најзаслужнија је „Кока-Кола”, која га као главног испоручиоца њених божићно-новогодишњих честитки „ангажује” још од 1931, дакле већ близу осам деценија. Његова пуноћа требало је да симболизује просперитетније време које долази с новом годином, али сада се мисли како то у најмању руку није више васпитно.

Једна трећина овдашњих Божић Бата је заиста предебела – отприлике исто као и одраслих Американаца. Та прекомерна гојазност све више постаје национални проблем, здравствени и социјални, па ће Санте изгледа морати да се, уз помоћ госпођа Клаус, баце на озбиљну дијету...

Милан Мишић