Инвестициони привредни квасац

Економски раст ће догодине бити условљен приливом страних директних инвестиција, порука је коју је јуче стручна јавност са Економског факултета у Београду послала креаторима привредне политике. Готово да идентично изгледа економски портрет следеће године сликан четкицама две групе стручњака, окупљених око билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) и „Квартални монитор”. На јучерашњој традиционалној децембарској конференцији у организацији Научног друштва економиста прогнозе за 2010. годину готово да су се поклопиле.

Тако је оцењено да је због нереформисаног јавног сектора највеће учешће у бруто домаћем производу (БДП), односно свему што се у нашој земљи произведе за годину дана, пре кризе су имале услуге, зато је његова структура сада неповољна.

– Да би се тај проблем решио неопходно је у наредном периоду подићи укупан ниво инвестиција. Њихова структура се мора мењати тако да се промени и структура БДП-а – упозорио је Стојан Стаменковић, уредник „МАТ-а”.

Према његовој процени, више неће моћи да функционише модел равнотеже у коме потрошња расте брже од БДП-а. Ефикасна и извозно оријентисана привреда предуслов су новог модела равнотеже и раста, додаје Стаменковић.

Опоравак ће у наредним годинама бити известан, али спор. Под условом да инвестиције догодине надокнаде овогодишњи пад и од 2011. године почну да расту по просечној стопи од 15 одсто. Само у том случају можемо да будемо сведоци оптимистичног сценарија по коме ће 2012. године привредни раст бити шест одсто. У најгорој варијанти, економски раст ће у истом периоду бити три, уместо шест одсто. Потрошња ће у оптимистичном сценарију, израчунали су стручњаци МАТ-а, догодине моћи скромно да порасте за 3,5 одсто.

– И то се првенствено односи на потрошњу домаћинства, под условом да држава и даље буде штедљива и скромна – објаснио је Владимир Вучковић МАТ-ове рачунице.

Иначе, у оптимистичној верзији сценарија економисти окупљени око овог билтена предвиђају просечну инфлацију од 5,8 одсто, али и слабљење динара. Национална валута би догодине требало да пређе такозвану психолошку границу од 100 динара за евро. За Стојана Стаменковића полемика гувернера и привредника заправо се своди на избор Народне банке да ли да заштити интересе неопрезних великих дужника или обарањем референтне каматне стопе, која за последицу има слабљење динара, штити будуће инвеститоре.

Вицегувернер Бојан Марковић објаснио је присутнима какве негативне последице би привреди Србије донело задржавање курса на било ком нивоу. Најбољи одговор на то питање, истакао је, дају нам примери дугих земаља које имају фиксни курс а у којима је незапосленост после кризе дуплирана.

– Пливајући девизни курс је аутоматски стабилизатор привредних циклуса – казао је Марковић.

Он је навео да трошење девизних резерви за одбрану националне валуте захтева велика средства а циљ је готово немогуће постићи.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

„Није шија него врат”

Питали смо вицегувернера зашто Народна банка Србије сама отвара полемику о фиксном курсу кад нико од привредника који последњих недеља негодују од гувернера то није ни тражио. Код појединих присутних економиста изазвала је подсмех наша констатација да је пословни свет инсистирао на предвидљивости пливајућег курса и захтевао од централне банке да инструментима које већ има, динар брани превентивно, а не последично. Из публике су се тако чули и коментари: „Није шија, него врат”.

– Врло је важно да дефинишемо шта је права тема – казао је окупљенима Марковић одговарајући на питање. – Народна банка може својим интервенцијама само да спречи превелике дневне осцилације, а не да одређује тренд или ниво до кога динар може да се креће. Ако бисмо гарантовали оквир и истовремено плаћали камату на емитовање државних хартија од вредности тиме бисмо некоме гарантовали и приход. То отвара простор за шпекулације.

-----------------------------------------------------------

Пореске дилеме

Владимир Вучковић из МАТ-а сумња да ће догодине реалан раст прихода од ПДВ-а бити 3,3 одсто.

– Ово благо померање засновано је на основу раста ПДВ-а на робу из увоза за 4,2 процента. Ми смо на ту цифру ставили знак питања јер сумњамо да ће догодине укупна вредност увоза порасти за безмало пет одсто – казао је Вучковић.

Са друге стране, професор Милојко Арсић, сматра да је проценау буџету о очекиваним приходима прилично конзервативна.

-----------------------------------------------------------

Неумесни оптимизам

Прилично је неуобичајено да и пре него што је буџет почео да се примењује државни званичници излазе са прогнозом да је могуће да ће плате и пензије бити веће, навео је Милојко Арсић, осврћући се на прекјучерашњу најаву министра Млађана Динкића.

– Чак и ако економски раст буде већи од 1,5 одсто, што је прогноза Међународног монетарног фонда, онда га не треба потрошити на плате и пензије, на које се сада троши пола буџетских средстава, већ на инвестиције – уверен је Арсић.