Београд мора да изађе на обе реке

Студенти тврде да је асистент какав се може само пожелети, a колеге га описују као вредног и педантног стручњака и „личност без каријеса”. Неверне Томе сматрају да има „мршаве” референце за посао новог градског архитекте, који тражи и стручно и политичко умеће, али Дејан Васовић, један од пет помоћника градоначелника Београда, верује да је његов досадашњи рад у професији довољна препорука, којом је задобио поверење Драгана Ђиласа. Може се похвалити деветнаестогодишњим стажом на Архитектонском факултету, ангажовањем у Министарству урбанизма и грађевина, директорском фотељом у Грађевинској дирекцији Србије, оснивањем Фонда за уштеду енергије...

Железнички чвор Прокоп и ефикасније функционисање градске железнице, изградња моста Земун–Борча, израда планске документације, реконструкција Булевара краља Александра задужења су којима ће се најпре позабавити.

– Изазов је бити део тима који помаже да Београд после 30 година добије два моста, обилазницу. Београдском железницом до краја следеће године нећемо само брже стизати од Батајнице до Панчева него ћемо тако смањити и загађење. Са великим задовољством ћу помагати да се унапреде водовод и канализација, усвоје планови регулације у наредних 18 месеци – каже Дејан Васовић.

Шта су урбанистички проблеми чије решавање више не сме да чека?

Најважније је што пре се позабавити инфраструктуром и планским документима који ће омогућити развој Београда у следећих двадесетак година. Потребно је створити услове и донети процедуре за поштовање законских рокова за издавање дозвола. Оне као и информације о плановима треба да буду доступне преко Интернета, тако да сваки грађанин има увид у то шта је планирано у његовом крају, као и ко и шта гради у његовом комшилуку. Овај процес је већ почео, и наш задатак је да га спроведемо доследно до краја.

Око 40 одсто територије града покривено је плановима детаљне регулације, а њихов недостатак један је од узрока масовне нелегалне градње. Како ћете убрзати њихову израду и усвајање?

Убрзање је могуће ако се интензивно ради. Најбоља потврда да може ефикасније, мада не све одједном, јесте израда планова за приоритетне градске пројекте попут саобраћајница. Проблем нелегалне градње није настао само због мањка планова, већ због недостатка избора. Инвеститори породичних и мањих стамбених зграда нису имали могућност да прибаве легално уређено земљиште за изградњу, па су прибегли изградњи на неопремљеним локацијама. Зато је важно да се легализација оконча и да се створе услови да се убудуће може само легално градити.

Да ли је за масовну легализацију, као што је градоначелник најавио, неопходно оформити нови секретаријат и значи ли то повећање администрације?

Што брже решење тог проблема није једноставно ако на једном месту немате људе којима ће то бити једини задатак. Секретаријат ће се највероватније формирати прерасподелом постојећих капацитета а, ако буде нужно, привремено ћемо ангажовати додатне сараднике.

Хоће ли новац бити једини критеријум када се буде одлучивало који је тип метроа, класични или лаки, прикладнији Београду?

Град је ангажовао две међународне експертске групе и следеће године ће донети одлуку који тип метроа ће градити. Она увек зависи од количине новца са којом располажете. Осамдесетих година требало је да се гради такозвани класични метро али бојим се да сада за то немамо могућности. Од изградње метроа је, кажу Американци, скупљи само рат, и чини ми се да смо добар део нашег метроа већ потрошили. Чињеница је да је највећи број градова који га последњих година граде одабрао „лакши” тип који омогућава мању инвестицију, веће нагибе колосека, комбиновање подземних и надземних деоница.

Кинески мост ће коштати 170 милиона евра, мост на Ади са прилазима више од 200 милиона евра. Око њега се водила полемика – да ли да градимо архитектонски симбол Београда, макар то било скупље, или мост који ће бити мање атрактиван али јефтинији. Ако будете у позицији да одлучујете о градњи још једног моста преко Дунава, да ли ћете гласати за јефтиније или атрактивније решење?

Дилема „јефтиније или атрактивније” је лажна. Увек можете да радите са мање пара, питање је да ли смо могли да добијемо мост тог капацитета за мање пара а то је тешко. Мост на Ади није скуп зато што је атрактиван већ зато што је сложен грађевински подухват. Приступне саобраћајнице ће коштати више од самог моста. Кад не бисмо потрошили паре на овај мост, свеједно бисмо платили изградњу других саобраћајница које би морале да обаве његову функцију.

Где је реалније да се Београд сусретне са реком, у Савском или Дунавском амфитеатру?

Чувени светски архитекта почетком прошлог века је рекао да је Београд најружнији град на најлепшем месту у Европи. Београд мора да изађе на обе реке. Као што кажу наши Црнотравци не зидају људи већ паре, градиће се тамо где буде највећи интерес инвеститора и где се најпре стекну имовинско-правни основи и техничке могућности. Сигурно је да ће се због светске кризе радити пажљивије и рационалније него у претходној деценији.

Вратили сте се из Копенхагена где сте учествовали на самиту градоначелника који су се договорили да смање емисију угљен-диоксида за 20 одсто. Колико је Београд далеко од таквог идеала и шта може да предузме да би смањио број аутомобила?

То није недостижно. У Копенхагену су нам позавидели када сам рекао да је 50 одсто наших зграда прикључено на систем даљинског грејања. Град домаћин има 97 одсто објеката који користе централно грејање, а Њујорк тек планира да 20 одсто зграда повеже на такав систем. Ми имамо добре основе, а планирамо да енергетски унапредимо наше зграде бољом изолацијом, побољшањем система даљинског грејања и применом ефикасне расвете. Када обезбедимо удобну и ефикасну градску железницу која ће повећати проточност саобраћаја од Панчева до Батајнице, подигнемо паркинге изван града где би суграђани остављали аутомобиле и користили јавни превоз тада ћемо имати мање возила у центру.

Када одете са ове функције какав бисте Београд волели да оставите у аманет свом наследнику?

Радоваћу се ако му предам град са бројним завршеним и доста започетих пројеката са прецизним роковима реализације. Волео бих да Београд буде уређенији, а да се приликом реконструкције свих зграда обавезно уради и енергетска обнова. Потрудићу се да му оставим програм уштеде енергије без којег нам нема финансијског, а ни еколошког напретка.