Вечни пламен пресељен на Поклону гору

Од нашег дописника

Москва, 27.  децембра – Вечни пламен привремено је јутрос пренет са споменика Незнаном јунаку у Александровском саду (Александров парк), испред зидина Кремља, на Поклону гору испред Музеја великог отаџбинског рата у парку победе. Тачно у 7 и 45, са вечног пламена испред Кремља „узета је честица”, запаљена бакља и смештена у оклопно возило које ју је однело на Поклону гору. Почасна колона састојала се од три оклопна возила – у првом је била бакља са Вечном ватром, у друга два – застава Руске федерације и застава победе. Целим путем којим је пролазило возило, био је заустављен саобраћај. Окупљени грађани (иако је за московске прилике било веома рано) поздрављали су колону.

Право да запали вечну ватру у парку победе добили су председник Московског градског савета ветерана рата Владимир Долгих и херој Руске федерације пуковник Вадим Гридњев. Они су парадним кораком прошли од возила до улаза у Централни музеј и заплили ватру уз звуке химне РФ. У свечаности су учествовали Кремаљски пук, чета почасне страже града Москве, министар одбране Русије Анатолиј Сердјуков, градоначелник Москве Јуриј Лушков, команда Московског војног округа, представници бројних ветеранских организација, омладинских покрета, бројни грађани... Планира се да се вечна ватра врати на место 23. фебруара (Дан војске Русије)

Тако су почеле припреме за велику прославу 65. годишњице победе у Другом светском рату која ће се одржати 9. маја идуће године у Москви. Поред споменика незнаном јунаку биће изграђена меморијална стела у част градова хероја другог светског рата коју ће 8. маја открити председник Русије Дмитриј Медведев. Постојећи меморијал се реновира и радови ће бити комплетно готови крајем априла.

Меморијални комплекс у Александровском саду „зрео је за реконструкцију” јер од 1967, када је направљен, на њему било никаквих радова. Нешто раније, на дан обележавања 25. годишњице победе над Хитлеровом армијом, која је 1941. стига на 41 километар од Москве, у децембру 1966, са места крвавих борби, узет је прах незнаног јунака и свечано сахрањен у Александровском саду, испод зидина Кремља. Осмог маја 1967. отворен је меморијални споменик „Гроб незнаног јунака” на коме је запаљена вечна ватра донета из Лењинграда, са Марсовог поља, места јуначких борби Лењинграђана против фашистичке војске, која је три године држала овај град под опсадом. Дуж зидина Кремља тада су постављени блокови од тамно-црвеног мермера испод којих се у урнама чува земља градова-хероја – Лењинграда, Кијева, Минска, Стаљинграда, Севастопоља, Одесе, Керча, Новоросијска, Мурманска, Бреста, Туле и Смоленска. На сваком блоку уклесано је име града и медаља „Златна звезда”. Од 12. децембра 1997. поред вечне ватре постављена је и почасна стража („положај број један“), која је данас, такође, прешла на Поклону гору.

На споменик незнаном јунаку полажу се венци на празнике, посећују га председници других држава кад долазе у Русију, као и многобројне стране делегације. Испред вечног пламена стално је окупљено много туриста који чекају живописну смену страже.

Прослава 65. годишњице победе биће следеће године веома свечана. Први пут ће, поред војне параде у Москви, бити одржане и параде у свим градовима-херојима у Русији. Према пракси установљеној током последњих неколико година, за тај дан градови који се данас другачије зову, помињу се под старим именима. Тако Петербург постаје Лењинград, а Волгоград – Стаљинград.