Večni plamen preseljen na Poklonu goru

Od našeg dopisnika

Moskva, 27.  decembra – Večni plamen privremeno je jutros prenet sa spomenika Neznanom junaku u Aleksandrovskom sadu (Aleksandrov park), ispred zidina Kremlja, na Poklonu goru ispred Muzeja velikog otadžbinskog rata u parku pobede. Tačno u 7 i 45, sa večnog plamena ispred Kremlja „uzeta je čestica”, zapaljena baklja i smeštena u oklopno vozilo koje ju je odnelo na Poklonu goru. Počasna kolona sastojala se od tri oklopna vozila – u prvom je bila baklja sa Večnom vatrom, u druga dva – zastava Ruske federacije i zastava pobede. Celim putem kojim je prolazilo vozilo, bio je zaustavljen saobraćaj. Okupljeni građani (iako je za moskovske prilike bilo veoma rano) pozdravljali su kolonu.

Pravo da zapali večnu vatru u parku pobede dobili su predsednik Moskovskog gradskog saveta veterana rata Vladimir Dolgih i heroj Ruske federacije pukovnik Vadim Gridnjev. Oni su paradnim korakom prošli od vozila do ulaza u Centralni muzej i zaplili vatru uz zvuke himne RF. U svečanosti su učestvovali Kremaljski puk, četa počasne straže grada Moskve, ministar odbrane Rusije Anatolij Serdjukov, gradonačelnik Moskve Jurij Luškov, komanda Moskovskog vojnog okruga, predstavnici brojnih veteranskih organizacija, omladinskih pokreta, brojni građani... Planira se da se večna vatra vrati na mesto 23. februara (Dan vojske Rusije)

Tako su počele pripreme za veliku proslavu 65. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu koja će se održati 9. maja iduće godine u Moskvi. Pored spomenika neznanom junaku biće izgrađena memorijalna stela u čast gradova heroja drugog svetskog rata koju će 8. maja otkriti predsednik Rusije Dmitrij Medvedev. Postojeći memorijal se renovira i radovi će biti kompletno gotovi krajem aprila.

Memorijalni kompleks u Aleksandrovskom sadu „zreo je za rekonstrukciju” jer od 1967, kada je napravljen, na njemu bilo nikakvih radova. Nešto ranije, na dan obeležavanja 25. godišnjice pobede nad Hitlerovom armijom, koja je 1941. stiga na 41 kilometar od Moskve, u decembru 1966, sa mesta krvavih borbi, uzet je prah neznanog junaka i svečano sahranjen u Aleksandrovskom sadu, ispod zidina Kremlja. Osmog maja 1967. otvoren je memorijalni spomenik „Grob neznanog junaka” na kome je zapaljena večna vatra doneta iz Lenjingrada, sa Marsovog polja, mesta junačkih borbi Lenjingrađana protiv fašističke vojske, koja je tri godine držala ovaj grad pod opsadom. Duž zidina Kremlja tada su postavljeni blokovi od tamno-crvenog mermera ispod kojih se u urnama čuva zemlja gradova-heroja – Lenjingrada, Kijeva, Minska, Staljingrada, Sevastopolja, Odese, Kerča, Novorosijska, Murmanska, Bresta, Tule i Smolenska. Na svakom bloku uklesano je ime grada i medalja „Zlatna zvezda”. Od 12. decembra 1997. pored večne vatre postavljena je i počasna straža („položaj broj jedan“), koja je danas, takođe, prešla na Poklonu goru.

Na spomenik neznanom junaku polažu se venci na praznike, posećuju ga predsednici drugih država kad dolaze u Rusiju, kao i mnogobrojne strane delegacije. Ispred večnog plamena stalno je okupljeno mnogo turista koji čekaju živopisnu smenu straže.

Proslava 65. godišnjice pobede biće sledeće godine veoma svečana. Prvi put će, pored vojne parade u Moskvi, biti održane i parade u svim gradovima-herojima u Rusiji. Prema praksi ustanovljenoj tokom poslednjih nekoliko godina, za taj dan gradovi koji se danas drugačije zovu, pominju se pod starim imenima. Tako Peterburg postaje Lenjingrad, a Volgograd – Staljingrad.