Медитеранска кухиња

Рибе, блитва, бели лук, парадајз, маслиново уље чине медитеранску кухињу здравом. Како је храна пре свега већини људи задовољство, није здравље узрок популарности ове кухиње, него то што она доказује да нешто здраво може бити и натпросечно укусно, а све уз једноставно и брзо кување. Тестенине су угљенохидрати, али уз поврће, бели лук, маслиново уље и здраве траве „пасте” су ОК.

Заблуда је да Американци једу масно, а Медитеранци немасно. Заправо, количина масноћа у ова два начина исхране слична је – просечни Италијан дневно храном унесе 35-40 одсто масноћа. Али, разлика је што се у медитеранској кухињи користи углавном маслиново уље. У италијанској кухињи нема бутера, свињске масти, сунцокретовог уља. Озбиљна научна истраживања говоре да овај начин исхране може деловати као превенција од срчаног, можданог удара и од неких врста рака. Чак и чињеница да се једе доста тестенине и хлеба (што у правом хлебу, што у пицама) не ремети квалитет ове исхране, јер су остали састојци „у реду”. Маслиново уље диже ниво корисних масноћа у крви и спушта ниво оних шкодљивих.

Маслиново уље са босиљком имајте увек при руци. Лако се прави. У теглу – флашу налити, хладно пресовано, маслиново уље. Свеж, добро опран и крпом осушен, босиљак (после сушења крпом мало га оставити да се просуши око 15 мин.) спустити у уље. По жељи стави се и 1-2 чена белог лука. Добро теглу – флашу затворити и на мрачно-хладном месту, две недеље до употребе оставити да одстоји.Овако припремљено зачинско уље може дуго да се одржи.

Ни податак да се на Медитерану традиционално једе полако није занемарив, као ни информација да се за столом редовно налазе сви чланови породице. Међутим, медитеранска кухиња здрава је због више елемената, а не само због маслиновог уља и белог лука, или зато јер се једе риба уместо масног црвеног меса.Дакле, није тајна само у маслиновом уљу. Медитеранци редовно једу разнолике оброке, у којима скоро увек има разноликих житарица, свежег или куваног поврћа и воћа. Храна богата влакнима одлично штити од рака дебелог црева, а свеже воће и поврће осим влакана најбољи су избор свих витамина и минерала.

Фина варива од сочива, боба и другог поврћа доказују да се овим намирницама могу припремити лака, а ипак укусна јела. На Медитерану не признају да је кувана храна бљутава, а да је печена знатно укуснија, јер се овде скоро увек даје предност куваном над печеним. Тајна је у комбинацији зачина и спајању зеленог поврћа и кромпира.

Ако волите месо, састав и укус морских животиња довољно је сличан да би се свакоме барем нешто из мора морало допасти. Јела од рибе и морских плодова могу бити слична месним, а ако не можете без меса, покушајте да дате предност белом (кунић, живина) – црвено нека буде ређе на јеловнику.

Парадајз, паприка, бели и црни лук основа су медитеранске исхране, као и свеже зачинске траве, које су укусне, али и лековите (најзаступљеније су рузмарин, кадуља, мажуран), па је медитеранска храна богата антиоксидансима. Навика да се после ручка у миру попије барем чаша вина, чешће црнога, такође је права мера здравља.

Основне намирнице: црни хлеб, маслиново уље, риба и морски плодови, млечни производи, ћуреће месо, пршут. Допунски производи: црно вино (тј. беванда – вино помешано са водом), бели лук, тестенина, пасуљ и блитва, јужно воће. Остали производи: лековито биље, бадем, рогач. Енергетски производи: осушено воће, мед.