До зуба наоружани сватови

Свађе, туче, пљачке, удеси, лудорије, пожари, преваранти, „откачене” животиње и понеки „проналазак” обележили су годину за нама на „трагикомичној сцени” под београдским небом, а забележила их је наша рубрика „Моторола”. Желимо вам да се у 2010. не нађете ни у једној од њених „драмских улога”, односно да не будете на погрешном месту у погрешно време.

За свађу су били орни многи.Између осталих, две комшинице су се „дохватиле” због контејнера, две даме рашчупале због паркинг места, а две због мачака. На пијаци је избила вербална масовка у „изведби” сељака и накупаца око пијачне тезге, а на свадбеном весељу споречкала се до зуба наоружана младожењина и младина родбина. Супруг је секиром претио укућанима, син полупао прозоре и намештај тражећи ближњима паре, а новац је потраживала, али од касирке, муштерија „опремљена” сатарицом.

„Узнемирени” чова гађао је комшије чекићима и „отворио сезону” туча. Син је претукао оца, а иначе фина суграђанка супругу бившег мужа. Службеник органима реда није могао да објасни зашто је потегао кубуру баш на шефа, ал’ су се зато возач и сувозач шакама „објаснили” с пешаком који им је засметао – на „зебри”. Заинтересоване групе у судском процесу намеравале да се „на ферку” обрачунају испред Палате правде, али обезбеђење их је спречило позвавши „92”. Телефонског позива није било па је по глави поклопцем од шахта добио несрећник који се затекао на тротоару. Отац ударио ћерку флашом у главу, муж жени сломио руку, а у рвању тате и маме повређена је шестомесечна беба. Јуришајући са секиром у руци станодавац је покушао да се пробије кроз замандаљена врата до подстанара, а газдарица, мада није индијанска скво, истоимену алатку хитнула је ка „свом” студенту и – промашила. Док је чова бајонетом витлао по блоку, власник пса „обрадио” је суграђанина у парку, у борби за торбу разбојник je старици поломио кук, а колико је тежак уметнички живот уверио се стваралац кога је насилник угризао за палац.

Пљачкаши су били веома инспирисани. Претећи ножем отео лаптоп, истргао бурму незнанцу у продавници, претио запакованом циглом у мењачници... Обијен је фрижидер за сладолед, уприличена велика крађа чоколада, а и младенци су затекли празнусобу: њихови дарови „добили су ноге”. Викендаш је остао без ћебади и 20 литара ракије, камионџији мазнули уређај за навигацију, а да што се имовине тиче није сигурно ни на оном свету уверио се покојник шест ашова под земљом: „посетиоци” су га опељешили у рођеном гробу.

Изазвао удес, па побегао – то више није новост, већ сурова свакодневица. Пешака ударио знак после судара возила, старицу ауто док је бацала смеће, а саобраћајца кола „очешала” насред раскрснице.

И незгоде су биле више него незгодне. Са првог спрата пао у септичку јаму, девојчица са зида тврђаве, а наставник физичког – са школе.

У лудоријама се истакли: лик који је покушао да се попне на билборд, средњошколац који је због лоших оцена побегао са другарицом од куће, шофер што је поломио рампу и прошао пре воза, весељак који је „регулисао” саобраћај на Карађорђевом тргу, као и „урбаниста” који је џипом спречио асфалтирање улице. „Најмоторолисти” су закључали и мајстора у купатилу, заробили поштара, трулим поморанџама гађали аутомобиле, јајима пролазнике, а изнервирана домаћица фрљнула је ђубре са 12. спрата. Замало да погоди даму која је скакала по хауби четвороточкаша јер јој је све дозлогрдило.

Осим неколико већих пожара, било је и сијасет мањих, упозоравајућих. Углавном су жене занесене омиљеном серијом заборављале ручак на рингли. Мада није гледао ТВ, талентованом кувару запалила се шерпа, а он се онесвестио.

Животиње су стварно поживотињиле: срна се шетала коловозом, вучјак уплашио нудисте, а мотоциклиста због мачке одлетео са двоточкаша.

Ништа мање нису били „занимљиви” ни „проналасци”. Полиција је пронашла Авганистанце у жбуњу, у грму не зеца, већ кашикаре, у близини вртића радници су ископали гранату, а испод шина – људски скелет. Комшија открио пет метака пред вратима, а други исто толико змија у подруму.

И преваранти су били креативни. Лажни полицајац размењивало је евре, а тобожњи хуманитарци звонили станарима на интерфон.

Најзад, времешном госту у хотелској соби десила се животна непријатност. Лешкарио је и размишљао где би те ноћи могао да се проведе у светској престоници забаве. Узбуђен понудом, осмехнуо се и... умро, природно, „од смрта”. Није ни слутио да ће баш у Београду „изаћи” на рајско место, а камоли да ће постати – „моторолиста”.

Дарко Калезић