Дух ренесансе у Ратној сали

Променила је пет држава. У њој су заседале бројне владе, доносиле се важне државне одлуке, ковале војне стратегије, организовали свечани балови. Већ 82 годинe Велика ратна сала у здању Старог генералштаба у Улици кнеза Милоша 33 у Београду одише елеганцијом и лепотом, а недавно је први пут откако је саграђена обукла нову одору. И премијерно отворила врата. Угостила је званице министра одбране на новогодишњем коктелу.

Последњу деценију била је затворена, а да поново заблиста и остави без даха сваког ко крочи у дворану од 160 квадратних метара побринуле су се Татјана Виденовић и Светлана Марковић, архитекте конзерватори Завода за заштиту споменика културе града Београда. Рестаурација ентеријера по угледу на ампир стил епохе царске Русије почела је у септембру, а радови су коштали око 40 милиона динара.

– Изазов је био да се обнови дух епохе ренесансе и антике, примењених у завршној обради и декорисању зидова, плафона и подова. Обнова примењених аутентичних, разнородних материјала и декорације, првенствено њихово добро занатско извођење, вратиле су сали раскошни изглед у складу са изворним изгледом ентeријера имајући у виду да свечана Ратна салa није рестаурирана од времена њеног настанка – кажу ауторке.

Као једну од наjмонументалнијих дворана у Београду Велику ратну салу красе јонски стубови, ратничка попрсја нага и у панциру, богато декорисана таваница тиркизноплаве боје у чијем је средишту украсни медаљон у облику цвета. Њену лепоту истиче и ново декоративно осветљење фигура ратника као и рестаурисани лустери и канделабри на зидовима. Амбијент наглашавају бели, беж и златни тонови. Од некадашњег мобилијара, дрвених столова за читање карата, 30 масивних ручно израђених столица обложених кожом у сали су остала два ормара у којима су се некада чувале војне карте. Намештај чека боље дане када ће бити обновљен.

За рестаурацију је зрела скулптура „Самсон убија лава” архитекте Владимира Загородњука смештена изнад врата Велике ратне сале у ходнику старог Генералштаба.

(/slika2)Недалеко од ње, на првом етажу, налази се Мала ратна сала. За правоугаоним ораховим столом од неколико метара са 18 столица украшених лављим шапама и главама одржавају се састанци колегијума Војнобезбедносне агенције која као и Војнообавештајна агенција од 2005. године користе здањеКамене палате, како још називају зграду старог Генералштаба.

Верује се да је на тим столицама некада седео војвода Живојин Мишић, а генерал Душан Симовић у Малој ратној сали сковао је план за пуч 27. марта 1941. године у Београду. Она је, каже пуковник Дејан Јанковић из Министарства одбране, служила за завршну анализу одлука о одбрани земље које је доносио Ђенералштаб Краљевине Југославије.

– За разлику од ње, Велика ратна сала била је командна соба према жељи краља Александра Карађорђевића. Лепотом и величином симболизовала је подвиг српске војске у Првом светком рату. Обе просторије су ексклузивне и ако обезбедимо новац ове године требало би да се обнови и Мала сала – објашњава Јанковић.

Средином године биће завршена ревитализација фасаде старог Генералштаба од 10.000 квадрата, оштећене НАТО бомбардовањем објеката у Немањиној улици. Нови сјај добиће и дотрајали делови крова, капија и улазне степенице.

-----------------------------------------------------------

Најлепше београдско здање

Према пројекту руског архитекте Василија Баумгартена Камена палата (стари Генералштаб) грађена је од 1926. до 1928. новцем добијеним на име ратне одштете од Аустроугарске монархије после Првог светског рата. Коштала је тадашњих 35 милиона динара. Била је седиште Ђенералштаба Краљевине Југославије и Генералштаба Југословенске народне армије. Немачка војска користила ју је у току Другог светског рата. За најлепшу зграду у Београду проглашена је 1928. године, а због историјских и архитектонских вредности заштићена је као културно добро 1984. године.

Далиборка Мучибабић