Duh renesanse u Ratnoj sali

Promenila je pet država. U njoj su zasedale brojne vlade, donosile se važne državne odluke, kovale vojne strategije, organizovali svečani balovi. Već 82 godine Velika ratna sala u zdanju Starog generalštaba u Ulici kneza Miloša 33 u Beogradu odiše elegancijom i lepotom, a nedavno je prvi put otkako je sagrađena obukla novu odoru. I premijerno otvorila vrata. Ugostila je zvanice ministra odbrane na novogodišnjem koktelu.

Poslednju deceniju bila je zatvorena, a da ponovo zablista i ostavi bez daha svakog ko kroči u dvoranu od 160 kvadratnih metara pobrinule su se Tatjana Videnović i Svetlana Marković, arhitekte konzervatori Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Restauracija enterijera po ugledu na ampir stil epohe carske Rusije počela je u septembru, a radovi su koštali oko 40 miliona dinara.

– Izazov je bio da se obnovi duh epohe renesanse i antike, primenjenih u završnoj obradi i dekorisanju zidova, plafona i podova. Obnova primenjenih autentičnih, raznorodnih materijala i dekoracije, prvenstveno njihovo dobro zanatsko izvođenje, vratile su sali raskošni izgled u skladu sa izvornim izgledom enterijera imajući u vidu da svečana Ratna sala nije restaurirana od vremena njenog nastanka – kažu autorke.

Kao jednu od najmonumentalnijih dvorana u Beogradu Veliku ratnu salu krase jonski stubovi, ratnička poprsja naga i u panciru, bogato dekorisana tavanica tirkiznoplave boje u čijem je središtu ukrasni medaljon u obliku cveta. Njenu lepotu ističe i novo dekorativno osvetljenje figura ratnika kao i restaurisani lusteri i kandelabri na zidovima. Ambijent naglašavaju beli, bež i zlatni tonovi. Od nekadašnjeg mobilijara, drvenih stolova za čitanje karata, 30 masivnih ručno izrađenih stolica obloženih kožom u sali su ostala dva ormara u kojima su se nekada čuvale vojne karte. Nameštaj čeka bolje dane kada će biti obnovljen.

Za restauraciju je zrela skulptura „Samson ubija lava” arhitekte Vladimira Zagorodnjuka smeštena iznad vrata Velike ratne sale u hodniku starog Generalštaba.

(/slika2)Nedaleko od nje, na prvom etažu, nalazi se Mala ratna sala. Za pravougaonim orahovim stolom od nekoliko metara sa 18 stolica ukrašenih lavljim šapama i glavama održavaju se sastanci kolegijuma Vojnobezbednosne agencije koja kao i Vojnoobaveštajna agencija od 2005. godine koriste zdanjeKamene palate, kako još nazivaju zgradu starog Generalštaba.

Veruje se da je na tim stolicama nekada sedeo vojvoda Živojin Mišić, a general Dušan Simović u Maloj ratnoj sali skovao je plan za puč 27. marta 1941. godine u Beogradu. Ona je, kaže pukovnik Dejan Janković iz Ministarstva odbrane, služila za završnu analizu odluka o odbrani zemlje koje je donosio Đeneralštab Kraljevine Jugoslavije.

– Za razliku od nje, Velika ratna sala bila je komandna soba prema želji kralja Aleksandra Karađorđevića. Lepotom i veličinom simbolizovala je podvig srpske vojske u Prvom svetkom ratu. Obe prostorije su ekskluzivne i ako obezbedimo novac ove godine trebalo bi da se obnovi i Mala sala – objašnjava Janković.

Sredinom godine biće završena revitalizacija fasade starog Generalštaba od 10.000 kvadrata, oštećene NATO bombardovanjem objekata u Nemanjinoj ulici. Novi sjaj dobiće i dotrajali delovi krova, kapija i ulazne stepenice.

-----------------------------------------------------------

Najlepše beogradsko zdanje

Prema projektu ruskog arhitekte Vasilija Baumgartena Kamena palata (stari Generalštab) građena je od 1926. do 1928. novcem dobijenim na ime ratne odštete od Austrougarske monarhije posle Prvog svetskog rata. Koštala je tadašnjih 35 miliona dinara. Bila je sedište Đeneralštaba Kraljevine Jugoslavije i Generalštaba Jugoslovenske narodne armije. Nemačka vojska koristila ju je u toku Drugog svetskog rata. Za najlepšu zgradu u Beogradu proglašena je 1928. godine, a zbog istorijskih i arhitektonskih vrednosti zaštićena je kao kulturno dobro 1984. godine.

Daliborka Mučibabić