Париз, уснули град

Од нашег дописника

Париски ноћни живот је на путу да замре, тврде аутори петиције која ових дана кружи Интернетом. Њен слоган је „Париз, мртав град”, уз упозорење: „Затворено због мртвог града. Обратите се наредној престоници”.

Ова петиција, упућена министарству културе и градским властима, у року од неколико дана доживела је неочекивани успех, са више од десет хиљада потписа и постала једна од главних новогодишњих тема. Власници концертних сала и дискотека, музичари и сви они који учествују у париском ноћном животу јединствени су у оцени да нешто хитно мора да се предузме како се град не би претворио у европску престоницу спавалица.

Многобројни музичари и диџејеви су спаковали кофере и упутили се ка Берлину, Лондону, Барселони или Прагу. Многе дискотеке су принуђене да ставе кључ у браву, попут клуба „ Локо” на Пигалу, који ће се претворити у ресторан. Популарна концертна сала „Белвилоаз” од септембра је отказала 50 одсто клупског програма из страха од затварања.

Разлози за овакву ситуацију су многобројни, од економских, због великих трошкова у престоници и урбанистичких, односно велике централизације Париза, због чега је тешко отворити нова места и звучно изоловати старе зграде (за разлику, на пример, од источног Берлина, где је много лакше и јефтиније изнајмити простор), до законских.

Казне су почеле да пљуште након што је почетком 2008. године на снагу ступила забрана пушења, која се надовезала на декрет о забрани прављења буке после 22 часа. Власници барова и дискотека зато плаћају велике казне због граје коју праве њихови гости који пуше на улици.

Потписници петиције говоре о све већим притисцима полиције, од високих казни до затварања локала. Ноћни клубови све теже добијају дозволу за рад до 4 сата ујутру, док се барови затварају у 2 сата ујутру. Власници клубова плаћају казне и уколико избије неред у њиховој околини, па је тако једном од најпопуларнијих клубова на Сени, Батофар, забрањен рад на шест месеци због туче до које је дошло на 150 метара од улаза.

Компаративна студија коју је наручила градска скупштина показује да је париски ноћни живот на последњем месту у поређењу са Лондоном, Барселоном, Амстердамом и Берлином. Слабости „Града светлости” су многобројне: представа о граду-музеју, скуп и лоше организован превоз, недостатак нових места, велики број прописа, слаба интеграција мањина...

Парадокс је што Париз остаје најпосећенија туристичка дестинација и што чак 45 одсто оних који у њему живе ради или излази између 20 и 6 сати ујутру. Разлози се, међутим, могу потражити и у политичкој клими коју је наметнула десничарска влада, за коју је безбедност приоритет.

Резултат је повећан број полицајаца на улицама, већи број контрола и казнених мера. „Све теже се подносе бука, компромис и они који су другачији. Живимо у земљи правила, а ноћни живот је слика и прилика наше земље”, прокоментарисао је један од потписника петиције.

О овој атмосфери у Саркозијевој Француској говорила је и Мари Ндије, овогодишња добитница Гонкурове награде за књижевност, највећег француског књижевног признања, која се, као и бројни француски уметници настанила у Берлину. „За мене је оваква Француска монструозна. (...) Налазим да је одвратна читава та пандурска, простачка атмосфера”, рекла је у једном интервјуу прошлог лета, који је наишао на велики одјек тек након што је примила високо књижевно признање.

Потписници петиције поручују да нема културе без музичке сцене која је везана за ноћни живот. А ноћни живот није могућ без толеранције.