Земља талената

 У очекивању да се новогодишње ноћи запенуша шампањац „милион”, са ТВ екрана лију се милиони динара. Прецизније, реч је о стотинама хиљада евра. Иако је домаћа валута и стабилна и конвертибилна, у ТВ такмичењима, квизовима и лутријама награде се исказују искључиво у европској монети. У том погледу у овој земљи сви су изразити евроентузијасти.

Захваљујући Пинк телевизији још један светски формат стигао је у Србију која је сада добила и свој „најталенат”. Ништа логичније него да медиј који диктира моду, креира укус, ствара звезде, крене у потрагу за даровитим анонимусима. Од њих му стижу двоструке програмске користи. Већ само представљање вештих појединаца обезбеђује серију занимљивих и забавних емисија, пуних добре музике, песме, плеса, глуме, акробатике, илузионизма... А затим, у перспективи, следи трајније богаћење укупне понуде новим лицима јер је у сталном порасту медијска глад за шоумејкерима, извођачима свих врста.

Пинкова серија „Ја имам таленат” помогла је сваком од учесника да са својим умећем изађе на велику сцену и представи га масовној публици. Што се одраслих тиче, претпоставка је да имају довољно зрелости да процене шта им је донела новонастала ситуација и да одлуче како ће она даље утицати на њихов лични живот. Кад су у питању деца и веома млади, којих је била половина међу десет финалиста, ваљало би припазити како ће се они даље носити са стеченом славом.

Показало се да ти дечаци опремљени специјалним „стајлингом” и те пренашминкане девојчице већ схватају правила естрадног понашања, да им је до популарности веома стало и да до свог појављивања на телевизији много држе. Од почетка до краја такмичења добијали су на сигурности наступа и губили донекле на детињој наивности и спонтаности. Али за генерације које одрастају уз ТВ Пинк, односно уз телевизију уопште као медиј који постаје најмоћнији у успостављању општег система вредности и обезбеђује моделе његове брзе промоције и ширења, то је умногоме разумљиво.

Извесну „васпитну поруку” у том смислу делимично су покушавали да им упуте чланови жирија својим коментарима на које су их, иначе пречесто, позивали и „прозивали” водитељи програма. У тој судијској тројци Даница Максимовић била је најсклонија исказивању емоција које је прелазило у егзалтираност. Александар Милић Мили био је добронамерно срдачан, сасвим посвећен задужењу и спреман да се потруди око образложења и савета. Иван Тасовац држао се, мудро, општих места и утисака и духовитим обртима и опаскама избегавао да се упушта у стручне анализе или оцене.

О коначном победнику (виртуозни дечји музички трио Пилер) одлучивала је публика. Овај вид СМС гласања постао је принцип у телевизијским програмима. Пресудан је за исход ријалити шоу програма, али и као садржај информативно-политичких магазина. Много је грађана спремних да се маше мобилног телефона и зарад „Великог брата”, „Фарме”, „Срвајвера”, и због „Стања нације”, „Утиска недеље”....

Све је то лепо и демократски. Добро би било да се гледалачки ентузијазам за одабир фаворита, и гласање за њих, пренесе и на локалне, републичке, председничке изборе (кад их буде). Па да већина одлучи о стварима које су истински важне за све.