Дневник једне труднице

Шта би све требало да знате о трудноћи, а нисте знали? Маркиране крпице а ла "Зара", "Манго", "Хепенинг", "ПС...", које сте некада готово с колекционарском посвећеношћу скупљали у вашем ормару – заборавите! Модним креаторима, верујте ми, нисте били ни на крај памети чак ни у најлуђим креaтивним ноћима. Њихов свет "тежак је" свега 56 килограма, а ваша вага је већ одавно заборавила "таблицу множења". Моја топла препорука вам је да фенси радње заобилазите у широком луку. У супротном, у овом зачараном кругу изгледаћете као слон у продавници стакла, а и добродошлица неће бити богзна како топла. Отворено ће вам показати да сте на овој тачки мапе нашег урбаног града непожељни и да кварите просек, а и убрзо ћете се суочити са не баш тако пријатном чињеницом да ни најшири џемпер од кашмира не може да покрије ваше "секси" бокове. Међутим, ако се определите да своју уобичајену путању промените и зађете у бутике за труднице, ни ту нећете пронаћи уточиште, нити гардеробу из снова у којој ћете се осећати барем мало пожељније. Број ће вам можда и одговарати, али модел? Мало је рећи "фуј"! Пливајуће демоде тунике стајаће вам као тетки, а панталоне као баби. Да ли је неки креатор уопште размишљао о младим модерним девојкама које су само до јуче шетале најсмелије крпице плочницима овог града. Драги модни креатори, зар труднице не треба да изгледају лепо и модерно? Не мислите ли да и оне заслужују своје место на "Фешн вику"? Понекад помислим да су кланови "антибеби пилула" направили заверу против будућих мама, па у инат решили да их учине још трапавијим, незграпнијим, старомоднијим. Као да су се све креације за труднице зауставиле негде на 1977. години када је и моја мама била трудна. Аман модни стилисти, или како себе већ називате, што се некада не сетите и нас трудница и што мало поглед не скренете са мршавих анорексичних манекенки? Изађите из клишеа и помислите на слатке буцкасте даме! И ми смо некада биле модерне. Зар мислите да смо укус промениле преко ноћи, за само неколико месеци?

И тако, уместо мојих омиљених бутика које скоро кришом посматрам само кроз излог, сада посећујем бутике за бебе. Када већ не могу да удовољим својим жељама, онда бар уживам у слатким стварчицама за најмлађе. Ту су већ креатори били много маштовитији, да чак понекад помислим што ову беби гардеробу не праве у XXL величини. Радо бих ускочила у неки од тих слатких модела. Видокруг ми се смањио па сам са "високе" моде поглед спустила на ону "нижу" до висине 68 центиметара. Шта ћу, када уместо журки, сада посећујем само беби партије. Рода је долетела и на кров куће моје најбоље пријатељице са којом сам некада јуришала на јесења снижења и откривала најзанимљивија места у овом граду. На вратима јој се појављујем са осмехом будуће мајке и розе шпилхознама и тренди дуксерицом за њену бебу уместо атрактивних мајичица и мрежастих чарапа. Баш је овај живот шашав, помислих у себи и сетих се свих наших девојачких догодовштина, утркивања ко ће атрактивније изгледати за петак вече и ко ће имати бољи стајлинг. А погледајте нас сада! Разнежиле смо се док посматрамо розе папучице, бенкице и минијатурне хаљинице у које смо малтене само до јуче облачиле наше лутке.

Онај исти младалачки стан у којем смо гледали у шољу, уз романтичну светлост свећа, проричући судбину и маштајући о девојачким пустим сновима, сада се претворио у миришљаву собу у којој се уместо сатенског доњег веша суше пелене. Ово вече испунио ми је тај радостан, пун живота, плач бебе моје добре старе пријатељице. Размишљам како ће изгледати мој "подстанар". Хоћу ли умети да му пружим све оно о чему смо и ми сањале?