Ратник против новог грипа

Кад би пребројали редове у новинама или измерили „минутажу” на свим телевизијским каналима у којима је др Предраг Кон, епидемиолог и председник посебне радне групе за пандемију, причао о новом грипу – овај лекар би се сигурно сврстао међу оне којима је посвећена највећа медијска пажња током 2009. године у Србији.

Јавност је узбуркао изјавама да ће у Србији од H1N1 оболети и два милиона људи, да ће свако „кад-тад добити овај грип”, али и недавном најавом да ће поднети оставку уколико се не буде вакцинисало најмање милион становника.

Све што је говорио, увек је износио сталожено, мирним тоном.

Чланови радне групе зову га Пеца војник, јер од својих сарадника тражи ред, рад и дисциплину, а то корене вуче из времена када се епидемиологијом бавио на Војномедицинској академији у Београду.

Пре 12 година са ВМА је прешао у Завод за јавно здравље града Београда. Први је епидемиолог, који је пратећи светске сајтове, а захваљујући изврсном енглеском и добрим контактима са колегама у свету, нама, али и свима у региону објашњавао шта је птичји грип.

Тако је октобра 2005. године са тимом сачинио План активности пре и у току пандемије грипа, да би 16. новембра пре пет година постао председник посебне радне групе за праћење пандемије грипа.

Рођен је у Београду, 10. јуна 1955. године, а са неколико месеци, због очеве службе, стиже у Њујорк, где остаје до школских дана. Медицински факултет је завршио у Београду, а епидемиологију је изабрао као „науку којом се може спасити много живота”.

Управо то ових дана покушава да објасни својим суграђанима, причајући како је вакцина једина ефикасна мера да се смањи број укупно оболелих, број компликованих и број смртних случајева од новог грипа.

Каже како су историја и медицина дале свој став о томе још пре два века. „Вакцинација је сврстана међу тринајзначајнија открића у медицини –поред открића неопходности конзумирања хигијенски исправне воде, и увођења анестезије и принципа асепсе приликом хируршких интервенција”, поручио је недавно.

Новинари овог епидемиолога изузетно цене јер је спреман да одговори и на најнепријатнија питања. Мирноћу сачува када га питају да ли иза новог грипа стоје теорије завере или да ли је вирус побегао из лабораторије, али га дубоко погађа оптужба да је у служби фармацеутске индустрије, а не здравља.

Толико да каже: „Све што имам, нека ми узму, ако мисле да сам се обогатио”. Живи у малом стану, вози кола која је сам купио и за која још отплаћује кредит. Ожењен је и има сина. Воли друштво, а виолину, коју је учио у Музичкој школи заменио је гитаром, на којој маестрално свира староградске песме.

О. Поповић