„Булдожер” визне либерализације

Тешко да би сељаци из Поморавља видели Беч да их на пут није повео Драган Марковић Палма. А први човек Јагодине не би могао ову екскурзију лако да организује да је сваки од 115 пољопривредника морао данима да прикупља сва потребна документа за добијање визе.

Зато је добијање „белог шенгена” на Светог Николу најважнији политички догађај у прошлој години од кога и грађани Србије имају практичне користи. За овај велики успех заслужна је цела влада Мирка Цветковића, али је „булдожер” визне либерализације био његов први заменик Ивица Дачић.

Многи су сумњичаво вртели главом када је министар полиције пре скоро годину дана најавио да ће Србија у другој половини 2009. либерализовати визни режим са ЕУ. Али, Дачић је са речи прешао на дела и са својим сарадницима озбиљно прионуо на посао да испуни бриселске критеријуме.

Да се Србији није гледало „кроз прсте” показује делимичан списак МУП-ових испуњених обавеза: биометријски пасоши, Акциони план за примену Националне стратегије за борбу против корупције, резултати у борби против организованог криминала, Стратегија о миграцијама, 15 подзаконских аката за примену Закона о странцима, споразум са Еулексом....

Али, где би Србија данас била да Ивица Дачић почетком лета 2008. године није окренуо леђа јаловим преговорима о прављењу „патриотске коалиције” и омогућио формирање проевропске владе? Не само што би се пред конзулатима и даље чекало у редовима за визе, већ би подношење кандидатуре за чланство у ЕУ било могуће исто колико и покушај да сами убедимо Приштину да поништи одлуку о проглашењу независности Косова.

Улазак у коалицију са демократама је био ризичан за СПС који је после „петооктобарске голготе” још био стигматизован као странка бившег режима. Међутим Дачић је као прекаљени политичар врло добро знао да је тај политички потез био неминован исто као када је 2004. године одлучио да пружи мањинску подршку првој Коштуничиној влади. Пошто је 2006. године учврстио власт у странци, Дачићу је пошло за руком да потпуно политички рехабилитује СПС. Социјалисти су за само неколико година од „некада озлоглашене Милошевићеве партије” превалили пут до проевропске странке која је у 2009. започела поступак приступања Социјалистичкој интернационали.

Уласком у коалицију са демократама Ивица Дачић је изменио и политичку мапу Србије. Тиме је посредно отворио пут и Томиславу Николићу да се извуче из Шешељевог загрљаја, формира Српску напредну странку и пређе на „проевропску страну”. Зато није чудно што се првом човеку СПС-а без кога није било могуће формирати садашњу владу после свих бриселских сада широм отварају и вашингтонска врата.