„Buldožer” vizne liberalizacije

Teško da bi seljaci iz Pomoravlja videli Beč da ih na put nije poveo Dragan Marković Palma. A prvi čovek Jagodine ne bi mogao ovu ekskurziju lako da organizuje da je svaki od 115 poljoprivrednika morao danima da prikuplja sva potrebna dokumenta za dobijanje vize.

Zato je dobijanje „belog šengena” na Svetog Nikolu najvažniji politički događaj u prošloj godini od koga i građani Srbije imaju praktične koristi. Za ovaj veliki uspeh zaslužna je cela vlada Mirka Cvetkovića, ali je „buldožer” vizne liberalizacije bio njegov prvi zamenik Ivica Dačić.

Mnogi su sumnjičavo vrteli glavom kada je ministar policije pre skoro godinu dana najavio da će Srbija u drugoj polovini 2009. liberalizovati vizni režim sa EU. Ali, Dačić je sa reči prešao na dela i sa svojim saradnicima ozbiljno prionuo na posao da ispuni briselske kriterijume.

Da se Srbiji nije gledalo „kroz prste” pokazuje delimičan spisak MUP-ovih ispunjenih obaveza: biometrijski pasoši, Akcioni plan za primenu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, rezultati u borbi protiv organizovanog kriminala, Strategija o migracijama, 15 podzakonskih akata za primenu Zakona o strancima, sporazum sa Euleksom....

Ali, gde bi Srbija danas bila da Ivica Dačić početkom leta 2008. godine nije okrenuo leđa jalovim pregovorima o pravljenju „patriotske koalicije” i omogućio formiranje proevropske vlade? Ne samo što bi se pred konzulatima i dalje čekalo u redovima za vize, već bi podnošenje kandidature za članstvo u EU bilo moguće isto koliko i pokušaj da sami ubedimo Prištinu da poništi odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Ulazak u koaliciju sa demokratama je bio rizičan za SPS koji je posle „petooktobarske golgote” još bio stigmatizovan kao stranka bivšeg režima. Međutim Dačić je kao prekaljeni političar vrlo dobro znao da je taj politički potez bio neminovan isto kao kada je 2004. godine odlučio da pruži manjinsku podršku prvoj Koštuničinoj vladi. Pošto je 2006. godine učvrstio vlast u stranci, Dačiću je pošlo za rukom da potpuno politički rehabilituje SPS. Socijalisti su za samo nekoliko godina od „nekada ozloglašene Miloševićeve partije” prevalili put do proevropske stranke koja je u 2009. započela postupak pristupanja Socijalističkoj internacionali.

Ulaskom u koaliciju sa demokratama Ivica Dačić je izmenio i političku mapu Srbije. Time je posredno otvorio put i Tomislavu Nikoliću da se izvuče iz Šešeljevog zagrljaja, formira Srpsku naprednu stranku i pređe na „proevropsku stranu”. Zato nije čudno što se prvom čoveku SPS-a bez koga nije bilo moguće formirati sadašnju vladu posle svih briselskih sada širom otvaraju i vašingtonska vrata.