Кредити неће бити тражена роба

Банкарски „медени месец” на српском тржишту залази. Трећина банака крај 2009. године дочекала је са губитком, а сладак профитни колач готово је преполовљен у односу на претходну. Срећом, банке у Србији ипак нису на коленима као неке у свету.

Проблем је, међутим, што неће више имати коме, као некада, да позајме толико новца. Предузећа грцају у дуговима и тешко ће се одлучивати на нове зајмове, а ни грађани неће бити у превеликој прилици да се више задужују. Банке се међусобно меркају и одмеравају снаге. Неке ће морати да се удоме, а више неће мирно спавати ни сви запослени у банкама.

Да ли ће српске банке у 2010. јурити клијенте па и, ако треба, вући их за рукав, како би им дали кредите и наплатили дугове?

– Број банака у Србији могао би да се смањи због спајања више њих у већу, да би биле успешније на домаћем тржишту. Тржишна конкуренција ће вероватно утицати на даље укрупњавање, сједињавање, спајање и припајање тако да се може очекивати и мањи број у 2010. од садашњих 34 банке – оценио је за „Политику” Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије.

За даљу експанзију банкарског „бизниса” неопходан је просперитет и оживљавање привреде. Дугалић упозорава на латентну опасност у коју банкарски сектор у Србији може запасти, јер у 2010. великом броју предузећа доспевају прве рате за отплату кредита и подсећа да је дуг привреде према иностранству већ нарастао на око 14 милијарди евра (скоро два пута више од државног).

Иако знатно успорен, банкарски сектор је остварио благи раст у 2009. а Драгиња Ђурић, председник Извршног одбора Интеза банке и Управног одбора Удружења банака Србије, верује да ће се такав тренд задржати и наредне године.

– Темпо и брзина опоравка реалног сектора значајно ће утицати на банкарски систем. Очекује нас и наставак реформи јавног сектора, као и реструктурисање и приватизација јавних предузећа. Управо из ових разлога за банке ће поново највећи изазов бити одржавање кредитне активности – истиче Ђурић.

Да ће тражња за кредитима остати слаба, посебно становништва, као последица раста незапослености и замрзавања зарада у јавном сектору, уверен је и Зоран Петровић, заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке, који потврђује да ће банкарски сектор у 2010. умногоме пратити стање привреде, у којој се очекује благи опоравак.

–Привреда ће имати ограничену тражњу за инвестиционим кредитима. Мислим да ће кредитни портфолио оних банака које су имале превише агресивну кредитну политику пре кризе наставити да се погоршава, што ће утицати на њихову профитабилност. Због високог степена капитализованости, целокупан банкарски сектор ће остати стабилан и високоликвидан. У фокусу ће још више бити ефикасност, наплата, ризици, реструктурисање, профитабилност у различитим сегментима пословања и неговање квалитетних клијента. Могуће је да ће доћи и до спајања и припајања, што ће за последицу имати смањење броја играча на тржишту – наглашава Петровић.

Сведоци смо да је банкарски сектор вероватно најјачи стуб српске привреде, сматра Ивица Смолић, председник Извршног одбора Комерцијалне банке. Он подсећа да су банке подигле степен заштите од ризичних пласмана, унапредиле процедуре одобравања кредита и повећаним резервацијама ојачале „одбрамбени зид” за случај озбиљнијих неравнотежа у окружењу. Јер су, како каже, свесне да је смањена привредна активност, растућа задуженост, неликвидност и несолвентност привреде, те стагнација економске снаге запослених и куповне моћи становништва.

– Банке ће у 2010. имати још већу одговорност у рационалном располагању потенцијалом, пласирању средстава, заштити од ризика и пажљивог усмеравања ка најперспективнијим развојним пројектима. Препознавање, разумевање и прилагођавање новим околностима и изазовима на тржишту, добра процена перспективе клијената и пружање квалитетне подршке биће критеријум опстанка и успешности банака. Већ сада је јасно да неке банке на овом тесту неће моћи да прођу самостално, неке можда ни уопште. Код њих ће бити и спајања и продаје и то више на глобалном нивоу, „код куће“. Другима ће се отворити додатни простор – каже Смолић.