Krediti neće biti tražena roba

Bankarski „medeni mesec” na srpskom tržištu zalazi. Trećina banaka kraj 2009. godine dočekala je sa gubitkom, a sladak profitni kolač gotovo je prepolovljen u odnosu na prethodnu. Srećom, banke u Srbiji ipak nisu na kolenima kao neke u svetu.

Problem je, međutim, što neće više imati kome, kao nekada, da pozajme toliko novca. Preduzeća grcaju u dugovima i teško će se odlučivati na nove zajmove, a ni građani neće biti u prevelikoj prilici da se više zadužuju. Banke se međusobno merkaju i odmeravaju snage. Neke će morati da se udome, a više neće mirno spavati ni svi zaposleni u bankama.

Da li će srpske banke u 2010. juriti klijente pa i, ako treba, vući ih za rukav, kako bi im dali kredite i naplatili dugove?

– Broj banaka u Srbiji mogao bi da se smanji zbog spajanja više njih u veću, da bi bile uspešnije na domaćem tržištu. Tržišna konkurencija će verovatno uticati na dalje ukrupnjavanje, sjedinjavanje, spajanje i pripajanje tako da se može očekivati i manji broj u 2010. od sadašnjih 34 banke – ocenio je za „Politiku” Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

Za dalju ekspanziju bankarskog „biznisa” neophodan je prosperitet i oživljavanje privrede. Dugalić upozorava na latentnu opasnost u koju bankarski sektor u Srbiji može zapasti, jer u 2010. velikom broju preduzeća dospevaju prve rate za otplatu kredita i podseća da je dug privrede prema inostranstvu već narastao na oko 14 milijardi evra (skoro dva puta više od državnog).

Iako znatno usporen, bankarski sektor je ostvario blagi rast u 2009. a Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Inteza banke i Upravnog odbora Udruženja banaka Srbije, veruje da će se takav trend zadržati i naredne godine.

– Tempo i brzina oporavka realnog sektora značajno će uticati na bankarski sistem. Očekuje nas i nastavak reformi javnog sektora, kao i restrukturisanje i privatizacija javnih preduzeća. Upravo iz ovih razloga za banke će ponovo najveći izazov biti održavanje kreditne aktivnosti – ističe Đurić.

Da će tražnja za kreditima ostati slaba, posebno stanovništva, kao posledica rasta nezaposlenosti i zamrzavanja zarada u javnom sektoru, uveren je i Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Rajfajzen banke, koji potvrđuje da će bankarski sektor u 2010. umnogome pratiti stanje privrede, u kojoj se očekuje blagi oporavak.

–Privreda će imati ograničenu tražnju za investicionim kreditima. Mislim da će kreditni portfolio onih banaka koje su imale previše agresivnu kreditnu politiku pre krize nastaviti da se pogoršava, što će uticati na njihovu profitabilnost. Zbog visokog stepena kapitalizovanosti, celokupan bankarski sektor će ostati stabilan i visokolikvidan. U fokusu će još više biti efikasnost, naplata, rizici, restrukturisanje, profitabilnost u različitim segmentima poslovanja i negovanje kvalitetnih klijenta. Moguće je da će doći i do spajanja i pripajanja, što će za posledicu imati smanjenje broja igrača na tržištu – naglašava Petrović.

Svedoci smo da je bankarski sektor verovatno najjači stub srpske privrede, smatra Ivica Smolić, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke. On podseća da su banke podigle stepen zaštite od rizičnih plasmana, unapredile procedure odobravanja kredita i povećanim rezervacijama ojačale „odbrambeni zid” za slučaj ozbiljnijih neravnoteža u okruženju. Jer su, kako kaže, svesne da je smanjena privredna aktivnost, rastuća zaduženost, nelikvidnost i nesolventnost privrede, te stagnacija ekonomske snage zaposlenih i kupovne moći stanovništva.

– Banke će u 2010. imati još veću odgovornost u racionalnom raspolaganju potencijalom, plasiranju sredstava, zaštiti od rizika i pažljivog usmeravanja ka najperspektivnijim razvojnim projektima. Prepoznavanje, razumevanje i prilagođavanje novim okolnostima i izazovima na tržištu, dobra procena perspektive klijenata i pružanje kvalitetne podrške biće kriterijum opstanka i uspešnosti banaka. Već sada je jasno da neke banke na ovom testu neće moći da prođu samostalno, neke možda ni uopšte. Kod njih će biti i spajanja i prodaje i to više na globalnom nivou, „kod kuće“. Drugima će se otvoriti dodatni prostor – kaže Smolić.