Сложни или раштимовани

Ко је најбоље а ко најлошије искористио учешће у влади? Да ли су СПС, Дачић, Г17 плус, Динкић или Љајић променили о себи слику у јавности? Да ли је влада јединствена или нејединствена и ко је симболизује, питања су која се постављају после године и по њене владавине.

Марко Благојевић, програмски директор Цесида, каже да СПС у коалицији са ЈС може да пређе цензус. „Они су добри партнери јер СПС има инфраструктуру, а Драган Марковић Палма је популаран.” Слика у јавности о Ивици Дачићу се променила, али, како Благојевић каже, то им није донело нове бираче. „МУП јесте поправио углед и то не може да се не види.”

И Бранко Радун, политички аналитичар, каже да се Ивица Дачић наметнуо и као министар и као председник странке, што им је донело поене.

Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, сматра да за СПС цензус на неким наредним изборима не би био проблем и то првенствено због Дачића. „Он полако мења партију, добро сарађује с коалицијом и један је од бољих министара. Милутин Мркоњић не завршава све пројекте на време и мање је медијски експониран, док на Жарка Обрадовића, министра просвете, није било притужби што је већ квалитет. И Кркобабић се показао као принципијелан и своју политичку причу је истерао до краја.”

Благојевић мисли да Г17 плус има шансе ако на изборе изађе самостално. „Они су кренули с један одсто пре избора на Вождовцу а завршили са 4,5 одсто. Њихови бирачи су најмање мотивисани између избора јер је партијама на власти теже да их мотивишу. Динкић је увек био мета, ради ствари неполитички, није спреман на компромис и зато привлачи бескомпромисне што је довољно за цензус.” Радун каже да је Г17 сада губитник, да на републичке изборе нису ишли самостално, али и да је Млађан Динкић можда најзаслужнији за победу ДС-а, која је то капитализовала. „ДС је добитник, а Г17 губитник између избора и то не само због Томице Милисављевића, министра здравља.” Да је Г17 у тешкој позицији у овом тренутку мисли и Станковић. „То је мало промењено после потписивања уговора с ’Фијатом’, али било би боље ако би успела идеја око регионалне партије, иначе је проблематично да пређу цензус сами. Динкић је добар за политичке кампање, иако се помиње по аферама, а због економских проблема је на удару и не може бити омиљен. Томица Милосављевић такође због коруптивних афера у здравству, али и због вакцинације.” Дакле, као да за Г17 увек има наде.

Радун о слици Расима Љајића у јавности каже да се неко труди да га наметне као левичарског политичара. „Он је био са Угљанином у радикалној странци, а питање је колико људи верују у трансформацију.” Станковић објашњава да је Љајић од регионалног лидера прешао у политичара већег формата. „Он је министар за тешке ситуације, али су му руке везане. То је врло амбициозно што је сам решио да прави странку јер му није обезбеђена извесност.” О министрима из ДС Благојевић каже да је Оливер Дулић поправио рејтинг, а да је Јеремић као нешто конзервативнији већ у старту по политичком профилу атрактивнији. Радун сматра да су демократски министри врло различити и да, иако је странка јака, нема препознатљиве личности. „Да нема Бориса Тадића били би безлична странка. Ипак, Божидар Ђелић је један од добитника иако његова звезда тамни и није популаран као некада.” И за Станковића је ДС у сенци њеног лидера. „Ретко ко се доживљава самостално.” По свему судећи од министара из ДС највећа звезда је и даље Вук Јеремић. Чудно је само да се заборавља на Драгана Шутановца.

О томе да ли се влада доживљава као јединствена под палицом ДС-а, као нејединствена у којој свако вуче на своју страну, као склона паду или као стабилна, Радун каже: „Делује као да нема јако вођство и јединствену политику, али успевају да се договоре. Нису јединствени али из интереса остају заједно. Било је периода када је деловала као склона паду али како време пролази чини се стабилна.” Станковић сматра да јесте стабилна јер има више посланика који гласају за њену политику него што их је у владајућој групацији. „Појаве се пукотине, око Закона о информисању или Статута Војводине. Понекад делују и као раштимовани оркестар, пример је гасни споразум, али има перспективу да опстане мада су јој домети лимитирани јер оно што треба још да ураде на зависи само од њих. У принципу морају да среде економију.”

Да ли је симбол владе Цветковић, Динкић, Дачић, Јеремић или Борис Тадић? За Благојевића доминира Тадић и њега види као првог. И за Радуна је Тадић симбол владе, „без обзира на то колико је контролише, али је утисак да је не контролише. Медији стварају утисак да је контролише. Мислим да је сваки министар посебан феуд. Сви су за, а у пракси свако ради шта хоће.” Станковић каже исто: „Тадић симболизује владу. Било би најбоље да је симболизује премијер, али он није политичка личност. Иза њега су Дачић и Динкић који је у највећем проблему због економске кризе и ако се настави овакав тренд требаће му много вештине да политички опстане.”