Министарства се спремају за упитник ЕУ

„Са подношењем захтева за чланство и, потом, стицањем статуса кандидата за Европску унију не треба да се радујемо крају посла него да се радујемо почетку посла, јер следи онај прави, велики рад у току којег се неко друштво заиста мења”, каже Милица Делевић, директорка канцеларије Владе Србије за европске интеграције.

Делевићева сматра да је сада лакше замислити Србију у којој функционише правосуђе, корупцију која није опште место у функционисању друштва, стабилно пословно окружење, законе који се примењују, образовање упоредиво са образовањем у земљама ЕУ, потрошаче који су на сличан начин заштићени као на западу, очување животне средине које не подразумева привлачење инвеститора на рачун снижавања сопствених еколошких стандарда…

Да би Србија стигла дотле да њени грађани буду „највећи добитници у процесу европске интеграције”, потребно је да „рукаве засуку” пре свега скупштина и влада, али и грађани. „Није одлука ЕУ да нас унапреди у следећу фазу и прими у чланство оно што нас мења већ ми сами то треба да учинимо”, наглашава она у интервјуу за „Политику” и додаје „да ЕУ сутра реши да ми постанемо чланица, грађани, осим, можда отварања неких фондова, не би од тога видели велику корист”.

Када Србија може да очекује статус кандидата?

Чини ми се да више има смисла да размишљамо о томе како да најбоље испунимо оне обавезе које имамо – а то су одржање реформи, уз испуњавање препорука из Извештаја о напретку – него о томе када ћемо тај статус добити, односно када ће преговори почети. Важно је да буде настављен труд у примени Прелазног споразума како би тиме био подржан захтев за чланство и да се припремамо за следеће фазе које долазе – одговоре на упитник и почетак преговора.

Да ли се може очекивати да ће захтев за кандидатуру бити прихваћен већ у првој половини 2010. године?

Прошла година, коју су обележила стална питања о томе када ће бити одмрзнут споразум и да ли ће бити путовања без виза, показала је да више од питања када ће се то десити има смисла питати да ли се све чини да се то и заиста догоди. Значи, важно је како се примењује споразум и како се одвијају реформе, као и да ли се спремамо за будуће кораке.

Да ли је могуће усвајање захтева за кандидатуру пре него што се стави тачка на сарадњу са Хагом?

Мени се чини да је опет боље наставити да чините све да би се преостала двојица оптужених за тешке ратне злочине што пре нашла у Хагу него размишљати докле можете да стигнете ако они нису ухапшени.

Да ли се Србија спрема за одговоре на упитник?

Већ имамо упитнике које су добиле наше комшије. Министарства, која имају увид у те упитнике, расподељују надлежности и припремају се за рад који предстоји када нама буде достављен упитник Европске комисије. Верујем да ће припреме које сада обављамо омогућити да брзо одговоримо на постављена питања.

А, може ли ту бити неких изненађења?

Не очекујем нека изненађења, ни у смислу врсте ни квалитета питања.

Суштински, знамо да је упитник састављен тако да подржава критеријуме којима се оцењује спремност за преговоре о чланству у ЕУ. То су политички и економски критеријуми, као и способност преузимања обавеза према поглављима о којима се преговара.

 Шта Србију очекује на путу усклађивања са европским прописима?

Области које су према Прелазном споразумуозначене као приоритетне за усклађивање су: царине, интелектуална својина, заштита конкуренције и контрола државне помоћи. Свесни да не можемо ући у ЕУ без потпуног усклађивања са свимњеним стандардима радимо и у другим областима. То показује и Извештај о напретку, који у свим областима констатује напредак, осим у области права странаца на пословно настањивање и професионалних квалификација. У неким областима, које се, пре свега, односе на унутрашње тржиште, али и еколошке стандарде и пољопривреду, свесни смо да ћемо имати пуно обавеза.

Ту ће бити постављено и питање границе Србије. Како ће се Србија тада одредити према Косову?

Ми рачунамо на границе онако како их дефинише наш Устав и на број становника који живи у оквиру тих граница.

Европска комисија је намерила да закључи уговор са Косовом о визној либерализацији….

Унутар ЕУ не постоји консензус о државности Косова, али постоји консензус да Косово не буде изостављено из важних реформских процеса и да, учествујући у процени како се одвијају реформе, ЕУ буде значајан чинилац на Балкану. То значи да ће ЕУ тражити модалитет укључивања Косова који не подразумева признање државности.

 Колико ће Србија добити више средстава када буде кандидат за чланство у ЕУ?

Од тренутка када стекнемо статус кандидата и применимо децентрализовани систем управљања средствима за очекивати је да ће средства која ће нам бити на располагању бити бар упола већа од онога што примамо сада. До ове године годишње смо добијали око 200 милиона евра. Томе треба додати и макрофинансијску помоћ коју нам је ЕУ пружала у неким годинама, кредите Европске инвестиционе банке, билатералну помоћ и помоћ коју смо добијали за обуку и изградњу административних капацитета.

Да ли опредељење Србије да буде спремна 2012. за ЕУ значи да би она могла бити чланица 2014?

У години која је иза нас савладали смо доста препрека, али видели смо и да доста препрека нестаје у оквиру ЕУ. Напредак ка било којој години којој тежимо као години уласка у чланство зависи од брзине нашег реформског процеса, која помаже ЕУ да створи консензус и да на основу тог консензуса ми пролазимо кроз потребне фазе, од стицања статуса кандидата до уласка у чланство.

Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------

Уверена у већу подршку

„Уверена сам сада да ће истраживања после недавних позитивних догађаја опет показати већу подршку европским интеграцијама”, каже Делевићева.

Она објашњава да, према истраживањима јавног мњења, европске интеграције имају један „солидан ниво подршке”, нешто изнад 60 одсто грађана изјаснило би се на референдуму да подржава улазак у ЕУ. Када смо потписали ССП, тај проценат је, како наводи, био чак осам одсто изнад тога. Када се грађанима чинило да ни влада ни ЕУ не чине довољно да подрже њихову тежњу, тада је подршка овом процесу падала на 60 одсто.