Одлазак глумца витеза

„Чека ме још толико улога у класици, у Чехову, Шекспиру и другим писцима. Од оних сам који се не предају, већ верују...” говорио је Миленко Заблаћански (1955–2008), првак Позоришта на Теразијама, који је прекјуче преминуо на Војно-медицинској академији у Београду од последица саобраћајне несреће која се догодила 5. јануара 2008. у подножју Златибора.

Пред крај прошле године Заблаћански је много играо. Био је срећан што је његово Позориште на Теразијама стало на ноге и што су сада пуне сале. Играо је са жаром, и посебном емоцијом. Необичан је уметник био Миленко Заблаћански. Редак глумац са даром и за комедију и за трагедију, али и са организационим способностима. Вредан, дисциплинован, ненаметљив, посвећен, предан... У Позоришту на Теразијама данас владају мук, бол, сузе, неверица...

Миленко Заблаћански је рођен 8. децембра 1955. године у Богатићу код Шапца, где је 1975. године завршио гимназију. На Факултету драмских уметности у Београду дипломирао је глуму 1981. године у класи професорке Огњенке Милићевић.

Глумачку каријеру Заблаћански је почео у позоришту „Бошко Буха”, да би 1985. године прешао у Позориште на Теразијама чији је био стални члан и првак. Међу представама које је студиозно и предано градио остаће упамћене његова режија и игра у Руцантеовој „Мушици”, али и игра и режија у представи „Љубинко и Десанка”, затим улоге у „Јубилеју”, „Лутки са насловне стране”, „Бриљантину”, „Светлостима позорнице”, „Херојима”, „Алану Форду”... Његова последња улога у Позоришту на Теразијама била је у априлу 2007. године у представи „Свадба у купатилу” по тексту Милорада Павића, у режији Саше Габрића.

Током глумачке каријере Заблаћански је добио низ признања: за улогу Жана у представи „Госпођица Јулија” у режији Стеве Жигона (Народно позориште, Београд) у Москви је добио награду „Златни витез”, на Фестивалу „Дани комедије” у Јагодини добио је награду „Ћуран” за улогу Радована у представи „Хероји”, а за исту улогу награђен је на Фестивалу „Јоакимфест” у Крагујевцу. Добитник је Годишње награде Позоришта на Теразијама.

Глумци имају предност да своје снове одсањају на сцени. Заблаћанском се остварио и животни сан. Заиграо је у Театру на Тагањки на сцени свог омиљеног уметника Владимира Висоцког. Поред главних улога у ансамбл представама, Заблаћански је реализовао велики број дела кабаретског и монодрамског типа као што су: „Замисли живот”, „Мој Миленко лего је да спава”, „Трајковићи бре”. Основао је и театар „Тврђава” на Калемегдану, и сам писао сценарија и текстове за своје шоу-програме.

Миленко Заблаћански је ширу популарност стекао улогама оствареним у телевизијским серијама: „Срећни људи”, „Породично благо”, „Стижу долари”. Ових дана гледамо га у серији „Бела лађа”. У Синиши Павићу препознао је свог писца и са њим остварио изузетно успешну сарадњу.

„Нисам комичар, не слажем се са тим. Не мислим да су то комичне серије. То су серије пуне живота које оптимистички гледају на свет”, знао је да прокоментарише Заблаћански.

Паралелно са радом у репертоарском позоришту, Заблаћански је неговао рад са неформалним трупама у алтернативним просторима остварујући велике резултате као што су представе „Странац и стриптизета” (за коју је добио Прву награду за младе редитеље), потом „Панонска трилогија” и многе друге, а успешно се бавио и писањем. Написао је књигу „Убачени елементи” (2005). Био је ожењен балерином Снежаном Весковић са којом има двоје деце.

Комеморативни скуп поводом смрти драмског уметника Миленка Заблаћанског биће одржан сутра у 12 часова у Великој сали Позоришта на Теразијама, а сахрана је истога дана у 14.30 часова у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.