Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Радимо и са Русијом и са ЕУ

Радимо и са Русијом и са ЕУ
Министар спољних послова Белорусије Сергеј Мартинов са нашим новинаром

Од нашег специјалног извештача
Минск – За Минск се из Москве лети са аеродрома „Шереметјево-1” и то се третира као унутрашњи лет у Русији. Заправо, између Белорусије и Русије копнена граница као да и не постоји – када се путује возом нема ни пасошке, ни неке друге граничне контроле. Да ли је и у односима између две државе све тако идеално и без граница?

Минус 28 било је крајем децембра 2009. године у Минску, али спољнополитичка позиција Белорусије бележи константне плусеве. Посебно у последње време. Министар спољних послова Белорусије Сергеј Николајевич Мартинов примио ме је у згради свог министарства у центру Минска.

Господине министре, који су данас приоритети спољне политике Белорусије? Русија или ЕУ? Или и једно и друго подједнако?

Одговор даје географски и економски положај Белорусије. Налазимо се између Русије и ЕУ и треба да сарађујемо и с једнима и с другима. Што се тиче наше економије ту постоји нека равнотежа, баланс између тих сила. Наиме, када је у питању наш извоз на првом месту је ЕУ, а на другом месту је Русија. Бројчано гледано, 44 одсто нашег извоза иде у ЕУ, а 32 одсто у Русију. Када је реч о увозу у Белорусију, на првом је месту Русија, док је ЕУ на другој позицији. Значи, немамо дилему кога изабрати, радимо и с једнима и с другима руководећи се националним интересима Белорусије.

Доста се спекулише да су односи између Белорусије и ЕУ нагло побољшани на рачун односа између Белорусије и Русије?

Ми сматрамо да Белорусија не развија своје односе са ЕУ на рачун односа с Русијом. И ЕУ то апсолутно нормално и адекватно прима. Такође, не развијамо односе с Русијом на рачун односа са ЕУ. Осим тога, и ЕУ и Русија су прогласили међусобну стратешку сарадњу. Русија је у својим односима са ЕУ отишла даље него Белорусија. И на том путу ми, засад, сустижемо Русију. Осим тога, сама Русија је уложила приличан напор како би нам помогла да нормализујемо односе са ЕУ.

Да ли онда Белорусија жели да уђе у ЕУ?

Белорусија званично није кандидат за улазак у ЕУ, није ни кандидат за кандидата. Сматрамо да Белорусија има своје могућности да се развија самостално као независна земља између Русије и ЕУ. За нас питање уласка у ЕУ званично не постоји.

Какав је став Белорусије према НАТО-у и евентуалном уласку у НАТО?

Нисмо кандидати за улазак у НАТО, није то на нашем дневном реду. Али сарађујемо. Од 1992. године Белорусија је учесница Савеза северноатлантског партнерства, процеса Партнерство за мир.

У којој је фази процес интеграције Белорусије и Русије у једну државу?

Наш је циљ је да се створи савезна држава, тј. савез две државе. Недавно смо прославили десет година од договора између Русије и Белорусије и у том споразуму говори се о постепеним корацима у економском и социјалном погледу, посебно у областима које су врло важне за народ. Прилично смо далеко одмакли у реализацији ових циљева. Последњих година робна размена између Русије и Белорусије порасла је пет пута. Она је пре велике светске економске кризе износила 35 милијарди долара годишње. Белорусија је на петом месту у трговини огромне Русије. Грађани Русије и Белорусије имају слободан избор где ће да живе – у Белорусији, или у Русији, имају једнака права на запослење. Такође смо се договорили да буде једнак прилаз око пореза, социјалне и здравствене заштите.

Да ли још из Русије добијате гас и нафту по сниженим ценама?

За нафту већ одавно плаћамо светске цене. Тренутно Русија за нас има смањену извозну царину за нафту. Међутим, сматрамо да ће настанком царинског савеза Белорусије, Русије и Казахстана ова извозна царина бити у потпуности укинута као нешто што не одговара условима царинског савеза. Што се тиче гаса плаћамо нешто нижу цену него што је светска, али не принципијелно мању. Наша је принципијелна позиција по том питању није толико висина цене, већ је то питање једнакости ове цене за руске и белоруске компаније како би оне могле бити конкурентне у равноправним условима.

Да ли је Белорусија енергетски стратешки заобиђена трасом будућег руског нафтовода од Русије преко Балтичког мора до Немачке?

Белорусија је важна земља за транзит руске нафте и гаса. Око 50 одсто руске нафте и око 30 одсто руског гаса за ЕУ иде преко територије Белорусије. Гас и нафта припадају Русији и право је Русије да одређује путеве њиховог транспорта. Друго је питање екологије и цене транспорта јер је Белорусија најкраћа маршрута за руску нафту и гас за ЕУ. Ми имамо инфраструктуру за две линије транзита гаса преко гасовода „Јамал-Европа”, а сада постоји само једна. Друга цев може брзо и јефтино да се положи.

Да ли су ти проблеми само на нивоу економије или у томе има и политичке позадине?

Главно је да наши односи буду природни, да се зграда нашег савеза зидала од темеља до крова, од економских и социјалних питања, до свих других, на вишем нивоу – заједничкој валути и уставу.

Имате ли заједнички устав?

За сада имамо само савезни уговор. Постоји мишљење да је потребан и савезни устав – уставни акт. Око тога се ради на различитим варијантама, али рад на томе још није завршен. Исто тако ради се и на заједничкој валути што је предлог наших пријатеља из Русије. Али наш одговор је био да је то могуће, али то треба да буде кров куће: не можемо да ставимо кров ако зидови још нису спремни.

Да ли то значи да би једног дана председник Александар Лукашенко могао да буде председник заједничке државе?

Сада је председник Лукашенко председавајући вишег органа Савезне државе Белорусије и Русије – Вишег државног савета. У том су државном савету два председника, два премијера, два председника парламента и два председника сената. Постоји и заједнички извршни орган, савезна влада, ту је председавајући премијер Русије. Што се тиче будућег уставног уређења, то је још рано говорити, јер преговори још нису завршени.

Однос Белорусије према иницијативи председника Русије Дмитрија Медведева о новом концепту безбедности у Европи?

Белорусија подржава ту иницијативу јер сматрамо да је садашњи систем безбедности у Европи у фрагментарном стању. И Белорусија се налази на прелому – с једне стране НАТО, с друге стране Русија. И ми смо заинтересовани да се то стање превазиђе, да се створи нови комплексни и заједнички систем безбедности. Иницијатива председника Медведева даје такву могућност и ми ту иницијативу активно подржавамо. Ми предлажемо састанке, ради разматрања овог питања, шефова свих организација које се баве питањима безбедности на европском континенту НАТО, ОЕБС, ЕУ, ЗНД, ОСКБ, као и састанке на нивоу парламентарних скупштина ових организација.

Односи Белорусије и Србије? Перспектива?

Србија је наш традиционални и кључни партнер на Балкану. Ето, управо смо обележили 15 година од успостављања дипломатских односа између наше две државе, тада са СР Југославијом. Прошла је година била плодна, сарађујемо добро, потписали смо споразум о слободној трговини. Наравно, хтели бисмо да се сви заједнички пројекти развијају брже и боље.

Белорусија и питање Косова?

То се мора решавати на темељу међународног права и ми подржавамо Србију у томе да се Међународном суду у Хагу упути захтев за консултативни закључак по питању законитости проглашења независности Косова. Скоро смо међу првима наступили на ову тему пред Међународним судом правде у Хагу подржавајући међународно право и резолуцију Савета безбедности УН 1244.

Хоће ли председник Лукашенко и ове зиме на Копаоник?

То морате да питате председника.

Мирослав Лазански

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.