Radimo i sa Rusijom i sa EU

Od našeg specijalnog izveštača
Minsk – Za Minsk se iz Moskve leti sa aerodroma „Šeremetjevo-1” i to se tretira kao unutrašnji let u Rusiji. Zapravo, između Belorusije i Rusije kopnena granica kao da i ne postoji – kada se putuje vozom nema ni pasoške, ni neke druge granične kontrole. Da li je i u odnosima između dve države sve tako idealno i bez granica?

Minus 28 bilo je krajem decembra 2009. godine u Minsku, ali spoljnopolitička pozicija Belorusije beleži konstantne pluseve. Posebno u poslednje vreme. Ministar spoljnih poslova Belorusije Sergej Nikolajevič Martinov primio me je u zgradi svog ministarstva u centru Minska.

Gospodine ministre, koji su danas prioriteti spoljne politike Belorusije? Rusija ili EU? Ili i jedno i drugo podjednako?

Odgovor daje geografski i ekonomski položaj Belorusije. Nalazimo se između Rusije i EU i treba da sarađujemo i s jednima i s drugima. Što se tiče naše ekonomije tu postoji neka ravnoteža, balans između tih sila. Naime, kada je u pitanju naš izvoz na prvom mestu je EU, a na drugom mestu je Rusija. Brojčano gledano, 44 odsto našeg izvoza ide u EU, a 32 odsto u Rusiju. Kada je reč o uvozu u Belorusiju, na prvom je mestu Rusija, dok je EU na drugoj poziciji. Znači, nemamo dilemu koga izabrati, radimo i s jednima i s drugima rukovodeći se nacionalnim interesima Belorusije.

Dosta se spekuliše da su odnosi između Belorusije i EU naglo poboljšani na račun odnosa između Belorusije i Rusije?

Mi smatramo da Belorusija ne razvija svoje odnose sa EU na račun odnosa s Rusijom. I EU to apsolutno normalno i adekvatno prima. Takođe, ne razvijamo odnose s Rusijom na račun odnosa sa EU. Osim toga, i EU i Rusija su proglasili međusobnu stratešku saradnju. Rusija je u svojim odnosima sa EU otišla dalje nego Belorusija. I na tom putu mi, zasad, sustižemo Rusiju. Osim toga, sama Rusija je uložila priličan napor kako bi nam pomogla da normalizujemo odnose sa EU.

Da li onda Belorusija želi da uđe u EU?

Belorusija zvanično nije kandidat za ulazak u EU, nije ni kandidat za kandidata. Smatramo da Belorusija ima svoje mogućnosti da se razvija samostalno kao nezavisna zemlja između Rusije i EU. Za nas pitanje ulaska u EU zvanično ne postoji.

Kakav je stav Belorusije prema NATO-u i eventualnom ulasku u NATO?

Nismo kandidati za ulazak u NATO, nije to na našem dnevnom redu. Ali sarađujemo. Od 1992. godine Belorusija je učesnica Saveza severnoatlantskog partnerstva, procesa Partnerstvo za mir.

U kojoj je fazi proces integracije Belorusije i Rusije u jednu državu?

Naš je cilj je da se stvori savezna država, tj. savez dve države. Nedavno smo proslavili deset godina od dogovora između Rusije i Belorusije i u tom sporazumu govori se o postepenim koracima u ekonomskom i socijalnom pogledu, posebno u oblastima koje su vrlo važne za narod. Prilično smo daleko odmakli u realizaciji ovih ciljeva. Poslednjih godina robna razmena između Rusije i Belorusije porasla je pet puta. Ona je pre velike svetske ekonomske krize iznosila 35 milijardi dolara godišnje. Belorusija je na petom mestu u trgovini ogromne Rusije. Građani Rusije i Belorusije imaju slobodan izbor gde će da žive – u Belorusiji, ili u Rusiji, imaju jednaka prava na zaposlenje. Takođe smo se dogovorili da bude jednak prilaz oko poreza, socijalne i zdravstvene zaštite.

Da li još iz Rusije dobijate gas i naftu po sniženim cenama?

Za naftu već odavno plaćamo svetske cene. Trenutno Rusija za nas ima smanjenu izvoznu carinu za naftu. Međutim, smatramo da će nastankom carinskog saveza Belorusije, Rusije i Kazahstana ova izvozna carina biti u potpunosti ukinuta kao nešto što ne odgovara uslovima carinskog saveza. Što se tiče gasa plaćamo nešto nižu cenu nego što je svetska, ali ne principijelno manju. Naša je principijelna pozicija po tom pitanju nije toliko visina cene, već je to pitanje jednakosti ove cene za ruske i beloruske kompanije kako bi one mogle biti konkurentne u ravnopravnim uslovima.

Da li je Belorusija energetski strateški zaobiđena trasom budućeg ruskog naftovoda od Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke?

Belorusija je važna zemlja za tranzit ruske nafte i gasa. Oko 50 odsto ruske nafte i oko 30 odsto ruskog gasa za EU ide preko teritorije Belorusije. Gas i nafta pripadaju Rusiji i pravo je Rusije da određuje puteve njihovog transporta. Drugo je pitanje ekologije i cene transporta jer je Belorusija najkraća maršruta za rusku naftu i gas za EU. Mi imamo infrastrukturu za dve linije tranzita gasa preko gasovoda „Jamal-Evropa”, a sada postoji samo jedna. Druga cev može brzo i jeftino da se položi.

Da li su ti problemi samo na nivou ekonomije ili u tome ima i političke pozadine?

Glavno je da naši odnosi budu prirodni, da se zgrada našeg saveza zidala od temelja do krova, od ekonomskih i socijalnih pitanja, do svih drugih, na višem nivou – zajedničkoj valuti i ustavu.

Imate li zajednički ustav?

Za sada imamo samo savezni ugovor. Postoji mišljenje da je potreban i savezni ustav – ustavni akt. Oko toga se radi na različitim varijantama, ali rad na tome još nije završen. Isto tako radi se i na zajedničkoj valuti što je predlog naših prijatelja iz Rusije. Ali naš odgovor je bio da je to moguće, ali to treba da bude krov kuće: ne možemo da stavimo krov ako zidovi još nisu spremni.

Da li to znači da bi jednog dana predsednik Aleksandar Lukašenko mogao da bude predsednik zajedničke države?

Sada je predsednik Lukašenko predsedavajući višeg organa Savezne države Belorusije i Rusije – Višeg državnog saveta. U tom su državnom savetu dva predsednika, dva premijera, dva predsednika parlamenta i dva predsednika senata. Postoji i zajednički izvršni organ, savezna vlada, tu je predsedavajući premijer Rusije. Što se tiče budućeg ustavnog uređenja, to je još rano govoriti, jer pregovori još nisu završeni.

Odnos Belorusije prema inicijativi predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva o novom konceptu bezbednosti u Evropi?

Belorusija podržava tu inicijativu jer smatramo da je sadašnji sistem bezbednosti u Evropi u fragmentarnom stanju. I Belorusija se nalazi na prelomu – s jedne strane NATO, s druge strane Rusija. I mi smo zainteresovani da se to stanje prevaziđe, da se stvori novi kompleksni i zajednički sistem bezbednosti. Inicijativa predsednika Medvedeva daje takvu mogućnost i mi tu inicijativu aktivno podržavamo. Mi predlažemo sastanke, radi razmatranja ovog pitanja, šefova svih organizacija koje se bave pitanjima bezbednosti na evropskom kontinentu NATO, OEBS, EU, ZND, OSKB, kao i sastanke na nivou parlamentarnih skupština ovih organizacija.

Odnosi Belorusije i Srbije? Perspektiva?

Srbija je naš tradicionalni i ključni partner na Balkanu. Eto, upravo smo obeležili 15 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između naše dve države, tada sa SR Jugoslavijom. Prošla je godina bila plodna, sarađujemo dobro, potpisali smo sporazum o slobodnoj trgovini. Naravno, hteli bismo da se svi zajednički projekti razvijaju brže i bolje.

Belorusija i pitanje Kosova?

To se mora rešavati na temelju međunarodnog prava i mi podržavamo Srbiju u tome da se Međunarodnom sudu u Hagu uputi zahtev za konsultativni zaključak po pitanju zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova. Skoro smo među prvima nastupili na ovu temu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu podržavajući međunarodno pravo i rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244.

Hoće li predsednik Lukašenko i ove zime na Kopaonik?

To morate da pitate predsednika.

Miroslav Lazanski