ЕПС, Петрол и ИНА на виртуелној берзи

Пословни људи виде финансијски сегмент регионалне сарадње и интеграције као један од могућих стубова повећања конкурентности.

Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банке, тврди да су регионалне економије банкоцентричне – просечна фирма више од 90 одсто својих потреба за капиталом обезбеђује у билатералном односу са својом банком. (Велика и средња предузећа у Америци и Енглеској преко 80 одсто потреба за капиталом задовољава на отвореним тржиштима, продајући акције или инструменте дуга.) Таква „љубав“ има предности и мане. Билатералан однос са банком на нивоу развоја српске економије је добра ствар зато што банкар све боље познаје и прати, а лоше је што свака банка има лимит раста за свако тржиште и лимит раста за сваку компанију. Наредне године банке ће бити конзервативније у финансирању клијената, што отвара могућност за поновно оживљавање тржишта капитала и поновни излазак наших великих регионалних компанија на берзу, каже Царић и објашњава:

– Ко не би волео да на дуги рок уложи новац у једну здраву економију и добру регулативу и да има просечан одржив приход од 10 до 15 одсто на годишњем нивоу. Ја бих први уложио новац. Е, то је нешто што ми можемо да организујемо, уредимо и створимо у региону, али су за то потребне одређене ствари да би се десило. Приоритет је привлачење страних инвеститора, а затим мобилисање домаћих ресурса. Треба мобилисати ону штедњу која није спремна да улаже на ризична, циклична и плитка тржишта капитала, ону која је спремна да то уради на један уређен, систематичан начин где је већи део ризика регулативно уклоњен и на великом тржишту. Не морам да вас подсећам да су најуспешнија тржишта она која су највећа.

Царић затим наводи пример. Пензиони фондови у Пољској ослобођени су плаћања пореза уколико вишкове пара улажу на домаће тржиште капитала јер пољска берза и тржишта капитала на тај начин долазе до свежих 200 до 300 милиона евра, што је фантастичан замајац комплетне индустрије. Тржишта капитала у Пољској и Чешкој доприносе у просеку порасту БДП-а око један до два одсто. С друге стране, Црна Гора има изузетно мало и плитко тржиште, на коме у одређеним временима има страног капитала, а некад га нема. Када га има, онда све акције иду високо, а кад га нема – иду доле.   

– Значи, што је веће тржиште које имамо да понудимо инвеститорима, то су они заинтересованији да на њега дођу. Да ли можемо такво тржиште да створимо код нас? Мислим да можемо. Имамо тржишта која су локалног карактера и мала и у Љубљани, и у Загребу, и у Београду, у Подгорици чак два, у Сарајеву, Бањалуци. Да ли се то може заокружити? Да. Али, кад бисмо рекли да нова југосферична берза буде у Београду, било би великих политичких незадовољстава. Али, захваљујући технологији можемо да створимо виртуелну берзу која није ни у Београду, ни у Загребу, ни у Љубљани. То би било виртуелно тржиште на коме се промећу најквалитетније регионалне хартије, акције компанија као што су Петрол, ИНА, хрватски или српски Телеком... које на истом тржишту издају свој еуробонд. Сигурно је да би тај бонд који би издали на том заједничком тржишту био много интересантнији за било ког страног инвеститора него на појединачном, фрагментисаном тржишту једне од наших држава. Инвеститори би били много задовољнији, радије би инвестирали у те акције на једном концентрисаном тржишту него на гомили малих, јер могу много да уштеде – каже Царић.

Међутим, Емил Тедески мисли другачије:

– Све берзе у регији имају своју структуру власништва и укрупњавање није ствар политичког договора. Одлука је власника берзе да ли ће је продавати или покушати дугорочно удруживање разменом власничких удела или неком трећом методологијом. Није реално интегрисати се стварањем већег тржишта, јер ће неки од власника појединих берза у регији одлучити да их продају бечкој, минхенској или варшавској берзи. Уверен сам да ће за 10 година на овим просторима бити једна берза. Хоћу рећи да Југосфера није једини одговор, могао би бити успешан одговор на проблематику укрупњавања, али на срећу или нажалост јесте само један од одговора.  

Царићева реплика гласи овако:

– Да се не лажемо, наше економије и банкарски системи ипак много зависе од политике. Ерсте банка је највећи појединачни сувласник Београдске берзе, такође смо један од највећих власника Берзе у Загребу. Берза у Хрватској је приватизована, у Србији није. И без политичког „мига“ то се никада неће десити.

Да ће све зависити од власника берзи потврдио је и Бине Кордеж, председник Управе компаније „Меркур“ и њен генерални директор, који каже да је идеја о укрупњавању тржишта капитала занимљива, али упозорава да је Љубљанска берза већ продата Бечкој и то по цени по којој је још дуго нико неће купити јер су је купили баш „на пику“. 

Препрека регионалној сарадњи је много, као и шанси да регион постане привлачна инвестициона дестинација под условом да доврши унутрашњу економску интеграцију.

Не треба, међутим, занемарити ни упозорење у коме је говорио на округлом столу менаџерских организација Србије, Хрватске и Словеније Емил Тедески, председник управе мултинационалне компаније „Атлантик група” из Загреба:

– Не можемо размишљати ни рећи да је политика изашла из бизниса. То би било страшно наивно. Али морамо стално томе тежити, поготово у сегментима где нема места политици. Нико није вакцинисан да функционише ван политике, али је трагично да за перспективе регионалног удруживања или било којег другог стратешког удруживања треба ићи по политички став у министарство или владу. Јер, онда власници нису власници него само паравласници. Од политичара и влада земаља у регији очекујемо да пре свега осигурају мир, стабилност, перспективу, што сваки капитал тражи. И драстичан обрачун са криминалом и корупцијом који су непријатељи сваке инвестиције и сваког легалног и транспарентног бизниса.

-----------------------------------------------------------

Авиовезе

Једна од озбиљних препрека регионалној сарадњи, сматрају пословни људи, јесте лоша саобраћајна инфраструктура. Веселин Јевросимовић је тим поводом скоро завапио политичарима:

– Дајте, утичите да се успоставе авионске линије. Да могу ујутру да дођем у Словенију и да се вратим увече. Или да одем за Загреб, Сплит, Дубровник, Скопље. То је једна од основних ствари јер ако треба да путујем у Словенију мојим колима, изгубићу три дана. Ако локалне авиокомпаније не могу да успоставе ваздушни саобраћај, дајте могућност неким другим.  

Хрватски велепосланик у Србији Жељко Купрешак каже да за те проблеме треба питати „Кроацију ерлајнз” и „Јат ерлајнз”, јер су владе две државе направиле што је требало урадити. 

Емил Тедески, међутим, скреће пажњу да је „Кроација ерлајнз” у претежно државном власништву:

– Први предуслов нормалног бизниса је успостављање сталне дневне авиовезе и била би пуна не само пословних људи, него и грађана. Трагедија је наше регије да у њене битне економске центре идемо преко Беча или Минхена.

Миша Бркић