Америка улази у рецесију

Кока-кола и хамбургер у центру Париза данас коштају око 25 америчких долара: пребогати Американци, деценијама традиционално заљубљени у град светлости не скривају згражавање колико је Стари континент од прошлог лета постао прескуп за путнике са оне стране Атлантика. Истовремено, амерички гастарбајтери широм света све више се жале да са доларском платом у туђини не могу да подмире трошкове господског живота на који су навикли ранијих деценија.

Америчка радна снага никада није била јевтинија: више од пет милиона држављана САД данас у домовини ради за туђе фирме, под бољим условима него за локалног газду упозорава „Њујорк тајмс”. Истовремено руски, кинески па чак и афрички тајкуни, уз већ осведочене петромагнате са Средњег истока, шопинг на њујоршкој Петој авенији сматрају багателом у односу на тржне центре у Москви, Шангају или Кејптауну.

Најјача привреда света и њен неприкосновени ослонац – амерички потрошач, суочавају се последњих месеци са историјском променом рејтинга на међународној финансијској сцени, и драматичним слабљењем домаће валуте – који „домино ефектом”, на још сасвим непредвидив начин, мењају живот остатка света.

Текући глобални финансијски поредак, наиме, већ деценијама је животно ослоњен на потрошачке апетите америчке нације: Јенки код остатка света годишње наручују робе и услуга у вредности око 9.500 милијарди долара, преноси агенција „Блумберг”.

Било каква осетна промена куповног расположења америчких потрошача директно утиче на ритам привреде свих страних снабдевача тог тржишта. Привреде широм света деценијама су рачунале на неговано незајажљиви потрошачки апетит Американаца. Свет је необјашњиво, чини се данас, прелазио преко чињенице да је укупан спољни дуг САД у међувремену нарастао на фантастичних 59,1 хиљада милијарди америчких долара, колико је износио крајем децембра прошле године!

Не осврћући се много на дугогодишње турoбне извештаје о растућем америчком дугу, азијски тигрови, посебно Кина, Индија, Малезија годинама су код куће развијале индустрије према потребама наручиоца са оне стране Атлантика. Азијска привреда – изузев Јапана – извезла je 2001. године 45 одсто целокупне домаће производње у САД. Већ 2005. године Азија је америчком тржишту испоручила чак 55 одсто целокупне домаће производње.

Играјући на привредну и политичку снагу САД, државни и приватни инвестициони фондови, приватни и спекулативни финансијери, али и банке са све четири стране света уложили су од почетка миленијума баснословне суме новца у некретнине, акције, државне обвезнице, али и високоризичне хипотекарне кредите у САД.

Надмоћни статус прве економије света, САД је почео засигурно да се љуља средином прошлог лета, када је на Вол стриту објављен баснословни крах америчког хипотекарног тржишта.

Да би остварили део „америчког сна” о набавци своје куће, банкари САД су почетком миленијума развили систем високоризичних кредита, познатијих као саб-прајм хипотеке које инвеститорима доносе значајне профите – ако повереник једног дана отплати кредит.

Прошлог лета постало је јасно, широм глобалног финансијског тржишта, да велики број Американаца није у стању да отплати рате високоризичних кредита. Са том спознајом 9. августа 2007. године почео је талас банкрота великих америчких и међународних зајмодаваца, као и темељни потрес међународног банкарско-берзанског поретка, који траје и данас.

Наиме, још неутврђени број комерцијалних банака и спекулативних фондова широм света „коцкао се” улажући у америчко хипотекарно тржиште, рачунајући на велике зараде без много рада. Нико ни данас, пола године од објаве краха америчког хипотекарног тржишта, поуздано не зна које су све банке, пензиони и спекулативни фондови широм света учествовали у игри око америчких хипотекарних кредита. Крах америчког хипотекарног тржишта покренуо је талас рекордног поскупљења нафте, злата и других сировина, али и велику бежанију инвестиција са Запада на Исток, упозоравају агенције.

Амерички потрошач је у међувремену, први пут после Другог светског рата, постао штедљивији. Врх америчког финансијског естаблишмента признао је у уторак да располаже информацијама да криза изазвана крахом хипотекарног тржишта није ни изблиза при крају, и да америчка привреда бележи забрињавајући раст негативних сигнала. „Број незапослених у САД је у порасту, све је очитије да целокупна америчка привреда слаби ”, стоји у саопштењу америчке Централне банке, познатије као Федерална управа резерви, пред ванредно и драстично снижавање базне каматне стопе на 3,5 одсто.

„Америци се у лице кези баук рецесије. Ко ће све осетити последице опадања привредне производње у САД и њеног готово згаслог привредног раста, потпуно је неизвесно. Свет се налази на прекретници: нова правила глобалног финансијског поретка постају неопходна”, истиче „Вол стрит џорнал”.

Није чудо што један од водећих светских финансијских спекуланата, милијардер Џорџ Сорос сматра да је свет – због посртања америчке привреде – данас суочен са најгором финансијском кризом после Другог светског рата.

Рецесија у Америци и њене последице по остатак света су главна тема овонедељног самита глобалне пословне елите на Светском економском форуму у Давосу, Швајцарска. Колико лане, учесници престижног Форума исказивали су велико поверење у постојани глобални привредни раст.

Данас, економски оптимизам негују само оне земље Трећег света које су смањивале зависност од апетита америчких потрошача, јачале домаћу привреду, али и бизнис са Кином, Индијом, Бразилом...