Amerika ulazi u recesiju

Koka-kola i hamburger u centru Pariza danas koštaju oko 25 američkih dolara: prebogati Amerikanci, decenijama tradicionalno zaljubljeni u grad svetlosti ne skrivaju zgražavanje koliko je Stari kontinent od prošlog leta postao preskup za putnike sa one strane Atlantika. Istovremeno, američki gastarbajteri širom sveta sve više se žale da sa dolarskom platom u tuđini ne mogu da podmire troškove gospodskog života na koji su navikli ranijih decenija.

Američka radna snaga nikada nije bila jevtinija: više od pet miliona državljana SAD danas u domovini radi za tuđe firme, pod boljim uslovima nego za lokalnog gazdu upozorava „Njujork tajms”. Istovremeno ruski, kineski pa čak i afrički tajkuni, uz već osvedočene petromagnate sa Srednjeg istoka, šoping na njujorškoj Petoj aveniji smatraju bagatelom u odnosu na tržne centre u Moskvi, Šangaju ili Kejptaunu.

Najjača privreda sveta i njen neprikosnoveni oslonac – američki potrošač, suočavaju se poslednjih meseci sa istorijskom promenom rejtinga na međunarodnoj finansijskoj sceni, i dramatičnim slabljenjem domaće valute – koji „domino efektom”, na još sasvim nepredvidiv način, menjaju život ostatka sveta.

Tekući globalni finansijski poredak, naime, već decenijama je životno oslonjen na potrošačke apetite američke nacije: Jenki kod ostatka sveta godišnje naručuju robe i usluga u vrednosti oko 9.500 milijardi dolara, prenosi agencija „Blumberg”.

Bilo kakva osetna promena kupovnog raspoloženja američkih potrošača direktno utiče na ritam privrede svih stranih snabdevača tog tržišta. Privrede širom sveta decenijama su računale na negovano nezajažljivi potrošački apetit Amerikanaca. Svet je neobjašnjivo, čini se danas, prelazio preko činjenice da je ukupan spoljni dug SAD u međuvremenu narastao na fantastičnih 59,1 hiljada milijardi američkih dolara, koliko je iznosio krajem decembra prošle godine!

Ne osvrćući se mnogo na dugogodišnje turobne izveštaje o rastućem američkom dugu, azijski tigrovi, posebno Kina, Indija, Malezija godinama su kod kuće razvijale industrije prema potrebama naručioca sa one strane Atlantika. Azijska privreda – izuzev Japana – izvezla je 2001. godine 45 odsto celokupne domaće proizvodnje u SAD. Već 2005. godine Azija je američkom tržištu isporučila čak 55 odsto celokupne domaće proizvodnje.

Igrajući na privrednu i političku snagu SAD, državni i privatni investicioni fondovi, privatni i spekulativni finansijeri, ali i banke sa sve četiri strane sveta uložili su od početka milenijuma basnoslovne sume novca u nekretnine, akcije, državne obveznice, ali i visokorizične hipotekarne kredite u SAD.

Nadmoćni status prve ekonomije sveta, SAD je počeo zasigurno da se ljulja sredinom prošlog leta, kada je na Vol stritu objavljen basnoslovni krah američkog hipotekarnog tržišta.

Da bi ostvarili deo „američkog sna” o nabavci svoje kuće, bankari SAD su početkom milenijuma razvili sistem visokorizičnih kredita, poznatijih kao sab-prajm hipoteke koje investitorima donose značajne profite – ako poverenik jednog dana otplati kredit.

Prošlog leta postalo je jasno, širom globalnog finansijskog tržišta, da veliki broj Amerikanaca nije u stanju da otplati rate visokorizičnih kredita. Sa tom spoznajom 9. avgusta 2007. godine počeo je talas bankrota velikih američkih i međunarodnih zajmodavaca, kao i temeljni potres međunarodnog bankarsko-berzanskog poretka, koji traje i danas.

Naime, još neutvrđeni broj komercijalnih banaka i spekulativnih fondova širom sveta „kockao se” ulažući u američko hipotekarno tržište, računajući na velike zarade bez mnogo rada. Niko ni danas, pola godine od objave kraha američkog hipotekarnog tržišta, pouzdano ne zna koje su sve banke, penzioni i spekulativni fondovi širom sveta učestvovali u igri oko američkih hipotekarnih kredita. Krah američkog hipotekarnog tržišta pokrenuo je talas rekordnog poskupljenja nafte, zlata i drugih sirovina, ali i veliku bežaniju investicija sa Zapada na Istok, upozoravaju agencije.

Američki potrošač je u međuvremenu, prvi put posle Drugog svetskog rata, postao štedljiviji. Vrh američkog finansijskog establišmenta priznao je u utorak da raspolaže informacijama da kriza izazvana krahom hipotekarnog tržišta nije ni izbliza pri kraju, i da američka privreda beleži zabrinjavajući rast negativnih signala. „Broj nezaposlenih u SAD je u porastu, sve je očitije da celokupna američka privreda slabi ”, stoji u saopštenju američke Centralne banke, poznatije kao Federalna uprava rezervi, pred vanredno i drastično snižavanje bazne kamatne stope na 3,5 odsto.

„Americi se u lice kezi bauk recesije. Ko će sve osetiti posledice opadanja privredne proizvodnje u SAD i njenog gotovo zgaslog privrednog rasta, potpuno je neizvesno. Svet se nalazi na prekretnici: nova pravila globalnog finansijskog poretka postaju neophodna”, ističe „Vol strit džornal”.

Nije čudo što jedan od vodećih svetskih finansijskih spekulanata, milijarder Džordž Soros smatra da je svet – zbog posrtanja američke privrede – danas suočen sa najgorom finansijskom krizom posle Drugog svetskog rata.

Recesija u Americi i njene posledice po ostatak sveta su glavna tema ovonedeljnog samita globalne poslovne elite na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Švajcarska. Koliko lane, učesnici prestižnog Foruma iskazivali su veliko poverenje u postojani globalni privredni rast.

Danas, ekonomski optimizam neguju samo one zemlje Trećeg sveta koje su smanjivale zavisnost od apetita američkih potrošača, jačale domaću privredu, ali i biznis sa Kinom, Indijom, Brazilom...