Виле уместо инспектора

Српски политичари мора да заиста верују у пакосне речне виле, попут оне која је обноћ рушила, дању зидани Скадар на Бојани. Ако се нису уздали да ће оне почистити дивље куће дуж обала, нарочито здања која поткопавају насипе, требало је да водопривредне и грађевинске инспекторе пошаљу с багерима на терен. Луксузних викендица и обичних кућа крај река има толико да би странац могао помислити како су га лагали тврдећи да је Србија сиромашна јер у свету сиромаси не могу купити грађевинску парцелу на обали. Ако је оправдање инспектора који шпартају градским зонама да нису могли да уоче сваку нову зграду и провере има ли дозволу, на рекама није било тешко приметити зидаре у замаху.

Легализација је почела али није предвиђена за куће које су недовољно безбедне по живот станара а прете и околини. Власници дивљих кућа нанизаних дуж обалоутврде од новобеоградског блока 45 до Остружничког моста не само да из спаваће собе имају поглед на реку, него су јој се толико примакли да готово могу после слатког сна да протуре руке и главу кроз прозор, захвате воду из Саве и умију се. Градити куће непосредно иза насипа исто је као трајно се населити у бунгалову који се љуљушка на језеру акумулираном испод бране. Опасно и по станаре тих здања и по цело подручје које насип брани од поплава.

Вода која се протеклог викенда излила у Панчевачком риту и засула куће подизане без дозволе последњи је пример како дивља градња угрожава општу безбедност. Пре једва два месеца, поплаве су задесиле Ужице. Нелегални сплав је онемогућио да устава буде подигнута на време. Тада је и Сјеница поплављена зато што су дивљи објекти запречили пролаз води, сузили бујични талас, концентришући његову снагу, и таквог га спровели до лоше одржаване уставе, која није издржала. Уколико то није довољно примера, у „Србијаводама” се сећају и ранијих случајева.

На водопривредном земљишту, досељеници насипају земљу ради чвршћих темеља и смањују запремину појаса у којем бујица треба да се разлије како не би допрла до стамбене зоне, прокопавају обалоутврде, круне насипе терајући преко њих кола и тешке камионе. На пољопривредном земљишту, где су подземне воде толико близу површине тла да станари малтене могу да их чују како клокоћу, шут преостао од грађевинских радова и свакодневно смеће годинама после зидања бацају се у канале за одводњавање. Јесте да и њима због тога куће понекад буду поплављене, али ризик је заједнички и сталан.

Воде ће претити свима у широком кругу око река све док не буду порушене грађевине које су на најкритичнијим тачкама и док се за остале, пошто је држава већ признала да неће уклонити цела дивља насеља, не прошире одводни канали и постави канализација. Рачунице још нема али ти радови би могли коштати милионе евра, вероватно и више него што ће се прикупити надокнадом за легализацију тих кућа.