Музике разговарају

У Хрватској се недавно појавио ЦД на коме је записан музички „дијалог” Иване Стефановић и Иве Јосиповића. Ради се снимку концерта гудачког оркестра „Душан Сковран”, и њихових гостију, одржаном крајем 2007. у сали Београдске филхармоније, а извођена су дела поменутих – београдске композиторке и загребачког складатеља. Диригентска палица била је у руци Тончија Билића.

Овакве програме смислио је „Сковранцима” онај који их води – Обрад Недељковић. И тако су кренули ти „разговори” композитора које, у ствари, спајају разлике: средина из које потичу, животно доба, стил... Када су Ивани Стефановић понудили један такав дијалошки концерт, предложила је да онај други буде Иво Јосиповић, који данас, ево, не силази са насловних страна новина.

– Изабрала сам га пре свега због велике отворености и сензибилитета његове музике. Ја, просто, ту музику волим. Ми нисмо иста генерација, он је нешто млађи, али чинило ми се да је у том малом контрасту између наших стилова баш оно због чега концерт може бити занимљив публици. Осим тога, он долази из једне друге средине са којом ми већ дуго имамо врло осетљиве односе. Некада смо се јако добро познавали, наши музички кругови били су повезани, блиски, били смо колеге... А потом се одједанпут десило да нам је та средина постала далека и да све мање једни о другима знамо, шта се ради тамо а шта овде – испричала је Ивана Стефановић.

На програму „Дијалога” биле су Јосиповићеве композиције „Sambadacamera”, „Сусрети у снима” и „Дернек” а, са друге стране, „Четири ноћна записа” и „Дрво живота” београдске композиторке. Концерт је снимио Радио Београд, а после су из Загреба тражили пристанак да се то појави на компакт-диску у издању „Кантуса”. Ово је само једна епизода о композитору и правнику (некад професору Музичке академије а данас Правног факултета) који је у жижи јавности као најозбиљнији кандидат за председника Хрватске.

Ивану Стефановић смо упитали: Рекли сте да волите његову музику. Значи ли то да би вас обрадовала и његова изборна победа?

Свакако. Нисам нарочито упућена у све оно што се догађа на њиховој политичкој сцени, али оно што знам: Јосиповића памтим као једног позитивног интелектуалца – рекла је.

Питање је колико се на овим политичким ветрометинама избори баш добијају уз помоћ музике (класичне), али поменути кандидат правник-складатељ изгледа да је на добром путу да постане можда највећи политичар међу композиторима или највећи композитор међу политичарима. Њему то може и бити важно, али већини осталог света најпречи је бољи живот и – да политика мало више личи на музику. Буке је и тако превише на све стране.