Већа енергетска сигурност

Састанак представника „Србијагаса”, „Булгартрансгаса”, Енергетске заједнице и Европске комисије заказан за 27. јануар у Бечу поуздан је сигнал да Европа озбиљно види српску гасну компанију као партнера у регионалним пословима повезивања гасних система на релацији Ниш –Димитровград – Софија.

„Србијагас” ће, како потврђује генерални директор Душан Бајатовић, бити носилац реализације пројекта изградње гасовода Србија–Бугарска у делу који пролазе преко наше територије. Овом интерконекцијом обезбеђује се енергетска сигурност не само наше земље већ и региона, па и саме Европске уније.

Иако је Влада Србије поверила посао гасификације јужне Србије „Југоросгасу”, ћерка фирми „Гаспрома”, у „Србијагасу” подсећају да је ово српско предузеће једино лиценцирано од стране Агенције за енергетику да управља свим гасоводима за транспорт преко територије наше земље.

Ниш – Димитровград – Софија (Дупница) представља алтернативни правац снабдевања гаса, чиме би се створили услови за гасификацију источне и јужне Србије и то тако што би на тај цевовод требало да се прикључи око 200.000 нових домаћинстава. То је истовремено и предуслов за повезивање и снабдевање гасом Македоније и Косова.

Иако је цео пројекат био замишљен тако да се правац  Дупница – Ниш користи само за транзит руског гаса, будући да је Дупница на транзитном гасоводу чији је капацитет резервисао „Гаспром”, сада се озбиљно разматра могућност повезивања на бугарску гасоводну мрежу Софија – Ниш. Предвиђено је да гасовод буде двосмерни, обезбеђујући приступ складиштима гаса и у Србији и Бугарској. Правац тока југ–север би омогућио довод гаса из Турске, Грчке и Алжира до Србије и даље према Македонији и БиХ. Док би истовремено правац север–југ омогућио Бугарској приступ северним и западним гасоводним системима преко Мађарске и Србије.

Упитан када је реално очекивати да се смањи зависност Србије од увоза руског гаса и када би гасоводом који ће ићи од грчке луке Александруполис до српске границе могао да потече гас неког другог снабдевача, Бајатовић каже да је то на дугом штапу и да пре 2020. године о томе не треба ни размишљати.

Европска комисија требало би да размотри могућности финансирања српског дела пројекта, док би „Булгартрансгас” и „Србијагас” требало да оформе радну групу која ће бити задужена за израду студије изводљивости која треба да буде завршена до маја 2010. године.

Цео пројекат мора бити оперативан најкасније почетком 2015. године.

У „Србијагасу” истичу да је за реализацију посла потребна политичка и финансијска подршка ЕУ. А да би пројект могао да користи помоћ европских фондова, мора бити завршен до почетка 2015, што значи да радови на изградњи треба да почну најкасније до средине 2013. године.

Изградња би могла бити уговорена до средине 2011, како би већ у другом кварталу 2012. градња стартовала. У најбољем случају, пројекат може бити завршен до средине 2013, али само под условом да се дневно граде два километра гасовода.

Бајатовић истиче да је за Србију приоритет да има више различитих праваца снабдевања гасом, те уколико би почела и градња гасовода „Набуко” наша земља била би спремна да се једним краком прикључи и том цевоводу.