Владавина освете

НА БЛИСКОМ ИСТОКУ НИШТА НОВО. Опет се ратује. Палестинци туку мало Израелце, Израелци много више Палестинце, а све то догађа се у старом, већ препознатљивом кругу блискоисточног насиља у коме је неприкосновени владар – освета.

Непосредан повод за распламсавање најновијих сукоба била је отмица израелског војника Гилада Шалита коју су извеле три палестинске екстремистичке организације. Уследио је драстичан израелски "одговор" који прети, уколико буде спроведен до краја, да угаси и последњи трачак наде у мир.

Израелска акција била је заиста спектакуларна, у муњевитој ноћној операцији снага безбедности на Западној обали ухапшена је велика група палестинских министара и посланика – припадника радикалног Хамаса. Коначан биланс: од 24 министра ухапшено је осам, од 72 посланика Израелци су покупили 20 чланова палестинског парламента. Сваке ноћи израелска ратна авијација бомбардује пробране циљеве на палестинским територијама.

Сукобљене стране чврсто су "укопане" на позицијама претњи и уцена. Палестински екстремисти су спремни да пусте отетог војника уколико Израел ослободи из затвора "све палестинске, арапске и муслиманске" заточенике и оконча офанзиву у појасу Газе. Израел одбацује такву "трговину" а премијер Ехуд Олмерт поручује да ће војник Гилад Шалит бити ослобођен – милом или силом.

Посреднички напори, пре свега египатског председника Хоснија Мубарака, остају без резултата.

У трагању за коренима садашњег палестинско–израелског сукоба основни путоказ је 2004. година. У новембру те године преминуо је Јасер Арафат, неприкосновени палестински лидер – нобеловац али и родоначелник тероризма. Био је то тренутак када су многи помислили да је коначно сазрело време за помирење Израела и Палестинаца. 

Таква очекивања нису, међутим, испуњена. Нови палестински председник одмах се суочио са чињеницом да нема времена да се посвети кључном послу, преговорима са Израелом. Морао је, пре тога, ужурбано да ради на спречавању грађанског рата међу Палестинцима.

У првим месецима Абасове владавине Израел је деловао прилично незаинтересовано, осим вербалне подршке није понудио никакве уступке Арафатовом наследнику и рачун за такво понашање стигао је веома брзо. На јануарским парламентарним изборима убедљиво је победио радикални Хамас чиме је ситуација додатно искомпликована. Реч је, наиме, о покрету који Запад и Израел сврставају међу терористичке организације због чега одбијају било какав контакт са њим и његовом владом. Тиме је ионако пренапрегнут палестинско–израелски чвор затегнут до пуцања.

Ситуација је готово нерешива. Обе стране – и Израелци и Палестинци – осећају се као жртве због чега и не помишљају да прекину ланац насиља. Прсти су на обарачу а у таквим условима мир готово више нико и не спомиње.

У ИСТОЧНОЈ АЗИЈИ ТРАЈЕ РАКЕТНИ "ПОКЕР". Северна Кореја и САД упорно настављају политичко надигравање не показујући намеру да одустану од својих циљева. Пјонгјанг инсистира на праву да развија свој нуклеарни програм и тражи укидање санкција. Вашингтон маше "шаргарепом", нуди финансијску и другу помоћ Северној Кореји, али тражи да се ова држава одрекне атомског оружја.

Обе стране, у овој "игри", повремено потегну нови адут. Северна Кореја учинила је то најавом да ће испробати нову интерконтиненталну ракету – "таеподонг 2" – која, према проценама стручњака, може да досегне територију САД (Хаваје и Аљаску). Американци ужурбано припремају одговор, формирање "штита" који ће бити у стању да одбрани САД и Јапан од могућег севернокорејског ракетног напада.

Најновија догађања на Далеком истоку подсећају на већ виђено. Северна Кореја је 31. августа 1998. године испалила ракету "таеподонг 1" која је прелетеле Јапан и завршила у водама Пацифика. Био је то повод за избијање кризе која је превазиђена серијом дипломатских потеза чија круна је била посета тадашњег америчког државног секретара Мадлен Олбрајт – 2000. године – Пјонгјангу. Оштра неслагања Северне Кореје и САД тиме су, међутим, само привремено ублажена.

Осам година касније прети сличан сценарио а незахвалну улогу дипломатског ватрогасца преузела је Кина. Званични Пекинг покушава да обнови разговоре шест држава: Северне и Јужне Кореје, Кине, Русије, Јапана и САД о спорном нуклеарном програму Пјонгјанга. Ови преговори прекинути су у новембру прошле године после повлачења Северне Кореје и у међувремену се готово и нису чуле помирљиве речи.

Далекометна севернокорејска ракета је, кажу сателитски снимци, на лансирној рампи што дипломатији даје још веома мало времена.